Српски сион

С тр . 634.

„СРИСКИ

СИОН."

В^. 40.

имала приписати г. арх. Сави, а мени тек у толико, што сам пријевод те пјесме усвојио. Но ако је г. архимандрит мирне душе такав иријевод пружио младежи школско.ј и народу српском, могу исто тако и ја; јер сам увјерен, да тим не ће ништа штетовати ни свето пра1!'ЈСЛк1нл,е, ни прослава св. Богородиде. III. Т коа Ж твои^х и т. д. Те ријечи, које се на литургији при нринаша^>у часних дарова чују, тумачи г Ж. у 35. бр. „Срп. Сиона" сасвим слободно и по својој вољи Самовољно то тумачење не противи се само тумачењу мом у „Литургици", већ, колико је мени познато, и тумачењу другијех признатих литургичара, који су у том као ауторитети признати и којима би се сваки, иа, рекао бих, и г. Ж. поклонити мора^о. Г. Ж. треба да зна, да је литургија и све што се на литургију односи, већ одавна протумачено, те да су та тумачења добила своју сталност, од којих се ио благом произвољењу одустајати не смије. Форма, у коју се та тумачења увијају, може бити различна, и ту писдима литургике стоји отворено поље; ал о суштину и смисао самог тумачења прави син нравославне дркве не смије се огријешити. Г. Ж. није приговорио форми тумачења у мојој „Литургици"; већ је приговорио самом смислу, који је исиравио тако, да се под г № ткои)(х" разумије „ракижх", а под кск\- г л" разумије ,.л1сде\-л-'. Тим својим исправдима није Г. Ж. исправио моје лично тумачење, већ је иигао да исправи опће дрквено тумачење, о које се г. Ж. не би био смио огријешити. За доказ свом тумачењу не износи г. Ж. баш ништа. Изишао је у борбу, а није понио ни штапића, ни камечка. Или г. Ж. држи, да је доста, што Он то вели. Када г. Ж. у разговору свом са г. иротом Вукадиновићем (бр. 34.) вели, да сада нијесу она времена, „када је прота Стаматовњк био ауторитет у етимологији", и да су настала тако озбил,на времена, да је наш најбољи научник Ђ Даничић страдао на свом рођеном пољу, — онда ва истину морамо и ми скептички да нредусретнемо разлагања г. Ж. на пољу богословске науке, те да га лијено замолимо, да, нам оно, што он каже, мало и докаже. Г. Ж. је иначе вриједан врло у сабирању доказа за своју тврдњу (в. бр. 21. „С. С."), иа ми је приликом овом непојмљив његов постунак. Мисли ли г. Ж. збил>а,

да је доста рећи: „овако тумаче ову реченицу", а ненавести : тко и гдје ?! Но да г. Ж. не би рекао, да и ја немам доказа за своје тумачење у „Литургиди", то ћу навести само један доказ, који нам пружа руски ирота Алексије Лавров, у својбј школској књизи: „Записки ио предмету закона божЈп". :р]во његових ријечи. „Потомђ свншенникг беретг крестообразно Дискосг и Потирв, и подниман ихг вверхт., возглашаетЂ: Т коа отх Т кои\х Тек-к прино« сА1|1е о кс"к\ж и за кса! (т . е. Твои даркг, Господи, Тобок же нам г в даннне, — Теб^ и приносимт. вт> благодарноств и умилостивлен1е за все".) . . . А ио том иозивајући се на проф. Ловлгина У нримједби додаје: „Таково обш ;ее значете етого возгласа! Но Д0СЛ0ВНБ1И переводт. его ст> подлинника нужно ВБЈразитт. такт.: „Твое изг Твоего, ТебФ приносимг но всему и длн всего". Слова: „0 всћхт. и за всп" по гречески ВБ1раженБ1 сл-ћдуивдимг образомт.: хата тсаута (по всему) иас бса гса л ;та (длн всего), т. е. по вс/ћмг вБ1шесказаннБ1мт> причинамЂ и длл всбг ВБииесказанннхт. ц г ћлеи. — На 8ти причинн и ц г 1>ли указнваетсл вђ молитв^ таино произносимои .свнвденникомт. иредт. означеннБ1мт. возгласомт, : ..Поминатоде убо спасителБнук) Твохо заиов^дк, и всп нже о наст. бБ1вшал : кресгБ, гробг, тридневное воскресен1е, на небеса восхождеше, одеснуш с4д4нЈе, второе и славное наки пришесте". То је сасвим јасно, и то ће бити доста,. да се г. Ж. увјери, да је његово тумачење сасвим рђаво. А завири ли г. Ж. у олтар онда, када свештеник свршује то приношење часних дарова, па уочи нрављење крсног знака дискосом и путиром а уз ријечи „и> (1ск\'л и за кса", то ће га и тај знак увјерити, да се те ријечи не односе на људе, него на „косио= лиимнТе" Христово, кога се доброчинства стичу и кулминирају у жртви, коју је Христос нринео на Голготи — на крсту!* А сада још ово. Што се тиче правописа у реченици „Т коа Ж ткои^г, и т.," молим г. Ж., да ирими на * Протик тумачења односно превода г. Ј Живановића „Ткол № твонјјк ", а у одбраиу иревода и тумачен.а г. Живковића добили, емо још два чланка, и то: од г. .1 Вукадиновића и г. Лазе Г.огдапови' а. Оба та чланка саонштићемо у броју што додази. Ур.