Српски сион

В р . 40.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 635.

знање, да то није мој нравопис. ,, Т кса " а не „ Т кша " стоји наштампано и у служебницима (руским и бечким). Ако је ту погрјешке, нека се г. Ж. обрати на праву атресу; па кад се исправи у служебнику, лако ће се и у „Литургици". што је га мјесго л (а) дошло , то опет није погрјешка, већ посљедица тога, што овог другог знака штампарија није имала, те сам се првим знаком свуда у „Ј1итургики" морао задовољити. Што се тиче језика, не могу г. Ж. ништа одговарати; ал бих му ипак смио рећи. да књига не ће никакове штете нанијети, ако и на дал^е у њој остане: причет, потреба, божаство, жезао, васионски. Ако је „вавиона" \Уе11а11, па не ваља васионски сабор; онда не

ваља ни васељтски сабор, јер и „васељена & је \Уе11а11, на би и на васељенском сабору могло бити људи и са мјесеца. кад би их само тамо било. На закључне ријечи г. Ж. оволико. Г1ошто ме г. Ж. није увјерио, да би за нашу школу од користи било, кад бих ја ново исправљено издање „ЈГитургике" што скоријо удесио — то изјављујем, да нијесам вољап удешавати ново издање, — тим више, што са компетентне стране — од стране г. г. професора — катихета нема никакових притовора, а ја имам још доста ексемплара првог издања на расположењу. Ако пак ко није задовољан са „Литургиком", широко му поље, па нека пише друту 110 својој вољи? Го. Н. /НивновиЋ.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. (Наставак).

При крају го.вора опростио ее иро®. Калик са васпитаницима завода, који ове године свршише науке у заводу, а са овим љубазиим, тонлим и одушевљавајућим речима: „Вријемеје, млађа браћо наша, растанка близу. Сам Вор знаде, је ли нам суђено да се опет са свима вама у животу видимо За то држим, да ће бити умјесие двије-три ријечи братске опомене и норуке у име сиомена сада на растанку. Има вас дванаест. Значајан број за овако свечану ирилику. Ми Кемо га се радо сјећати, а тијем радије, што нас он нодсјећа на толики управ број ученика Христовијех. Госнод и Снас наш, шаљући у свијет Аностоле, да нродуже дјело Његово на земљи, казао им је: „Шедше научите всл лзвгки.И за вас је наступио час, да се сваки разиђе на своју страиу. Е па хајте у име Божје. Понесите собом свјетлост оне науке, над којом се трудисте толике годиие да ју стечете најприје у нижијем, за тијем у средљијем школама, и најпосље у ов >м богословском заводу. Хајте, као истинити ученици и посљедоватељи Христови по духу и животу, и ступите сваки на поља своја, да у својетву духовнијех иастира сијете сјеме божанске науке Христове у све крајеве срнског народа откуда сте, и гдје вас Промисао Божји постави за пастире: да разгопите таму незнања и заблуда, да се борите с лажју, иенравдом и свакијем

злом свијетлијем оружјем истине, добра и нравде Христове. Хајте! Али тшзите и памтите, да ништа постпЛи не Лете без љубави Узалуд ћете све језике човјечје и анђелске говорити, залуд вам и нророштво и све тајне и сва зиања, залуд и сва вјера, ништа сте, без љубави насирам позива својега. Вићете звоно које звони, или прапорац који звечи (I Кор. ХШ, 1—3). Хајте! Могу настуиити у животу вашему не знам какве прилике и неприлике: жалости, оскудице, труд, мука, тегобе свакојаке,- али оиет никад „Духа пе гасите" (I Сол. V, 19). Никад не допустите да у срцу вашему ишчезне љубав Христова и ослаби ревност апостолска к светом дјслу које вас чека, да не би иодлегло под праведни гњев и осуду Бога, Судује праведнога. Дарове божанске благодати, које нримите у св. тајни рукоположења, чувајте, да вас ие би ко заробио философијом и празном пријеваром, но казивању човјечијему, по науци свијета, а не но Христу (Колош. II. 8). Не загушујте, не нотамњујте дарова тијех неваљалијем животом, рђавијем мислима, иечистијем жељама Пазите и памтите што је рекао Госиод Снас наш својијем ученицима у бесједи на гори: „Ви сте сб земљи; ако се обљутави чим 1»е се осолити? Она већ не ће бити ни за што, осим да се проспе на иоље и да је људи погазе. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад па гори стоји.