Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 651.

да бјеше нови Илија, што проповиједаше е настаје ново царство. „Ко има уши да елуша, иека слуша", — заврши свечано Сиаситељ своју узвишену бесједу о Јовану. А како се у то вријеме показа,. да народ чак и у онијем градовима, гдје нонајвише учаше и дјеловаше Спаситељ, не показује увијек истиниту вјеру у дошавшег Месију, нити се хоћаше раскрстити са својом лажном идејом о Месији-освајачу, јер се не брињаше толико о дарству небеском, колнко се распаљиваше мржњом према својијем римскијем утњетачима, питајући у срцу своме охолу машту о оном времену, кад ће се и сам-Рим поклонити очекиваном Месији, то иредузе Спаситељ строге мјере опрезности. „ Тада иоче Исус викаши па градове у којима се догодила највеЛа чудеса његова, иа се нијесу покајали: Тешко шеби, Хоразиме! Тешкв, шеби, Вишсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у вреКи и у пеиелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону, тијем беабожнијем градовима незнабожачкијем у сусједној финикији, — лакше Ле биши у дан страшиога суда него вама. II ши, Каиернауме! који си се до иебеса иодигао, до иакла Кеш ироиасши: јер да су у Содому била чудеса шшо су у теби била, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ~&в земљи Содомској лакгае бити у дан страшнога суда него теби". У тијем се ријечима не јавља Христос као пророк, већ и као судија, чија се осуда мора испунити (а заиста се и извршила) у свој својој ужасној тачности. Од већине тијех градова не остаде камен на камену, па и сама мјеста гдје лежаху заборављена су или нак нијесу ни .данас још с њима на чисто. Но Христос нафе утјехе, јер и ако осгаде откривење или божанствена мудрост, коју он ироповиједаше, сакривена онима, који се држаху за мудре и разумне, ипак се она не сакри младенцима т. ј. најнижијем члановима човјечије породице у иогледу умног и друштвеног положаја, које презираше до селе сав свијет. И к њима се ето сад обраћа Спаситељ са позивом пунијем л:>убави: „ходише и мени сви који сте уморни и нашоварени к ја %у вас одмориши. Узмите јарам мој иа себе и научише се од мене, јер сам ја нрошак и смјераи у срцу, и наКи ~Кете иокој душама својијем. Јер је јарам мој благ, к бреме је моје лако".

Сад већ бјеше пружено свима довољно доказа, е је Исус из Назарета Месија Христос. Али он не бјеше још помазан и то се помазање имаше сад извршити. Кад се Христос роди у јаслама и кад сам откри убогој и грјешној жени Самарјанци своје месијанско достојанство, онда није чудо, пгго га не помаза првосвештеник свечано у храму, већ се збило то номазање иоред најнеобичнијијех прилика, које су кадре да доведу у забуну непросвећену душу. У једном граду на обали језера позва Спаситеља у дом свој неки фарисеј именом Симон. То име бјеше у оно доба обично и врло распрострањено. Он га позвао као фарисеј неискрено — просто из радозналости, да види какав .је то учитеЉ из Назарета, не држећи се при том ни најобичнијијех правила гостопримства, која налагаху домаћину, да се ижљуби са гостом, умије му ноге и припреми свз неопходне удобности. Трпеза бјеше прострта и сви иозвани гости легоше с њиме, по тадашњем обичају Јудејском, који подражаваху у томе Грцима и Римљанима. На истоку не затвараху се приликом гозбе кутња врата и сваки странац могаше ући у кућу, истина не да се части, већ да мало стане и види госте. Али овај пут осмјелила се да уђе у ту поштовану кућу једна личност, чији долазак не само да не бјеше мио домаћину, већ чак и мрзак. Нека несретна, порочна, пала женска, иозната у вароши са свог р^авот живота, дознавши, да је Исус у кући фарисејевој, осмјелила се да се протисне у кућу кроз остали народ, носећи скленицу мира. Она нађе кога тражаше и ставши смјерно иза Христа, слушаше ријечи његове. Размишљавајући о њему и о свом страшном паду, размишљавајући о непорочној, безгрјешној чистоћи светог младог пророка и о свом властитом окаљаном и грјешном животу — заплакала она и сузе њене падаху на босе ноге Христове, којима она све то ниже припадаше, настојећи да сакрије своју забуну и стид. Фарисеј би са ужасом одскочио од најмања дотицаја, а камо ли не кад падају на њ сузе такве личности; он би се прао у седам вода, да спере са себе нечистоћу и проклињући одагнао би од себе безобразну грјешницу наметницу. Али женска та осјећаше у души својој, да не ће Исус тако с њоме учинити; она осјећаше, да је највиша безгрјешност нрожмана најдубљијем саучешћем; она видје, да ће је ондје нрихватити савршена светост Спасите-