Српски сион

/ Отр. 650. „СРПСКИ СИОН." Бр. 41.

елини на!је он оно, чега не нафе на оплемењеној; и из тог црпљаше он науку, која не би пријатна ушима Јудејскима: јер док ће бити многи прави синови царетва изагнати у таму најкрајњу, дотде ће доћи други са истока и запада и лећи са Аврамом, Жсаком и Јаковом у царству небеском. А посланици вративши се кући, нађоше, е .Ђековита ријеч пока.за свој утјецај и да оздрави болесни слуга. Но иза тијех чудноватијех догађаја догоди се још веће чудо. Одмах након тога обилажаше Сиаситељ околне градове ироиовиједајући онуда, и стиже том приликом и у Наин. Сад је то прљаво и јадно село, лежећи на сјеверозападном подножју горе Малога Јермона, удањено неке четрдесет и три врсте од Капернаума. Име то, које се одржало и до данас, значи „прекрасни" и положај његов близу Ендора потпуно заслужује то име; јер лежи сликовито на брјеговитом обронку величанствене горе, на дохват Тавору и висинама Завулонскијем. Пошавши у зору, како је то обичај на истоку, још за јутарње хладовине, могаше Исуо Христос стићи у тај градић наскоро послије поднева, и на самом уласку у град показа му се тужна слика. На градска врата износише тијело умрла младића, да га сахране иза градског илатна. Слика та бјеше много тужнија, него ли обично, попраћена јамачно очајничком и силнијом кукњавом, него ли што се обично оплакују мртваци. Младић тај бјеше „јединац син у машере његове, и опа бјеше удовица". Слика те велике туге силно се коснула милостива срца Спаситељева. Сажаливши се над несретном матером, рече јој: „не илачи!" И он пришао к одру или боље откритом сандуку, у коме лежаше умрли младић, и не обазирући се на чисто обредне устаиове — додирнуо га се. Видећи то замријеше готово сви, чекајући да виде, шта ће да буде. Носиоци и нехотице стадоше, јер се бјеху препали. И гле иоср.јед тужне родбине и народа који их окружи и ћуташе, разлијеже се спокојан глас Христов: „момче! теби говорим, усшани". Глас тај нрониче у непознату и тајанствену област смрти и потресе само царство њено. Мртвац устаде и поче говорити ; а Спаситељ га „даде машери његовој". Све обузе страх кад видјеше то. Народ се сјетио Илије и удовице Сареиске, Јелисеја и жене из недалека Сонама. Они, највећи пророци, повратише такође инокосни-

јем женама умрле јединце њихове. Али они учинише то са великијем напором, и силном молитвом, умарајући се у молитви и иростирући се над труплом (I. 0 Царев. 17. 21. II. Цар. 4. 35,); а ето Исус учини то чудо спокојно, изненада, у трен ока, својијем властитијем именом, сопственом влашћу, једном ријечи својом. И народ миишаше након тога и нехотице. е Ћ велики пророк изиђе мерЈ нама, и Бог иоходи народ свој". Некако у то вријеме доби Спаситељ кратку, али неповољну вијест од Јована Крсгитеља. Он се у то доба патио у тамници и до њега допријеше вијести о проповиједи и о необичнијем дјелима Исусовијем. Љега могоше тек обрадовати вијести о дјелима онога, за кога он често посвједочи величанствено, е је он утјеха Израиљева. Али властити његов тешки ноложај не подудараше се са свијетлијем надама и неки ученици његови почеше говорити, е сумњају у истинитоет свједочанства његова.. Да их увјери о истинитости, посла он неколицину к Спаситељу са питањем: „ јеси ли ши онај шшо %е до~Ки, или другога да чекамо? и Ученици на1јоше Исуса Христа баш кад чињаше чудесна дјела свог Божанственог милосрђа, и он се иозва одмах на та дјела. Да ојача малаксали дух великог иророка, рече Спаситељ ученицима његовима да иду и саопште Јовану, шта видјеше и чуше — а. наиме, да „слијети ирогледају, хроми ходе, губави чисше се, глуви чују, мршви усшају, сиромашнима и/роиовиједа се јеванђеље. II благо ономе који се не саблазни о мене и , надовеза Христос, исказујући тиме, да се истинита Вјера у Месију не треба да ноколеба, не испуни ли он какве личне жеље, како то могаше бити са самијем Јованом, који не могаше а да не гаји тајну жељу, да га. ма каквијем чудом избави из његове тешке тамнице Месија, за кога он посвједочи. А каД одоше ученици Јованови, обрати се Сиаситељ к народу и похвали Јована хвалом највећом, која могаше пасти човјеку у дио. „ Јер вам кажем: ни један између рођенијех од жена није веЖи иророк од Јована Крсшишеља; али, надовеза Христос, најмањи у царству Вожјему ве%и је од њега" т. ј. поред све величине Јованове. као пророка старозавјетног, има сваки непосредни слушатељ Христов, који ирима искрено вјеру у њега, више права да уђе у ново царство, него ли и тај велики пророк, који као