Српски сион

Б р . 41. „СРПСКИ СИОН." С тр . 649.

за образовање горњих, што једва чекамо, увести: метод за учење молитава. Но да се вратим на започету ствар! У осталом — ако и несам о забавиљама говорио, ипак сам њима! Од истих се — дакле — неизоставно иште, да су: 1.) Потпуно здравог телесног састава, на име здравих чула. 2.) Живахне и веселе нарави. 3.) Да су бодре и окретне. 4.) Побожне. . . Нека у цркву редовно долазе, а на „врбицу", призивање св. Духа и благодарење да и дечицу доводе. Нека јој при овоме родитељи помогну. 5.) Да су на високом, управо највишем степену моралног васпитања. 6.) Да осећају велику љубав према деци... При казнама нека оу веома обазриве. Прут и клечање строго је забрањено. Ово последње и опасно је, а и знак је наше оданости и смерности према Богу, те никако неје за каштигу.

Довољно је, кад забавилза дотичном детету рекне, да га не ће волети, док се не поправи, или га које време бајаги не примећује и т. д. Стајање на месту и у „буцаку" и мали „затвор" може се дозволити за веће преступе, али ово свагда нека је у присуству „тетином". 7.) Да воле и пазе на уредност и чистоћу. 8.) Да су чврстог характера. 9.) Родољубиве. 10.) Да се својим узвишеним позивом одушевљавају на вршење дужности и настоје за ширењем и ра.спростирањом забавишта. 11.) Да познају начела васнитавања и иравила нристојности. 12.) Да имају воље, наклоностп и вештине за свој рад, игго је најважније нри избору струке, а особито ове, за коју се по горњем свесрдно ваља испитати. Наведене тачке и ако су посве у кратко истакнуте, ипак — држимо — довољно казују — тако, да се даље већ и по себи разјашњују. (Наставиће со).

РУКОВОДСТВО ВИБШСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГА ЗАВЕТА.

Дио четврти. Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће паехе. (Наставак).

Тек што стиже Снаситељ у град Капернаум, гдје се за вријеме настанио, а већ му изађе у сретање посланство јудејскијех старјешина, јамачно службеника главне синагоге доносећи му молбу капетанову, у кога се вјеран и најмилији слуга опасно разболио. Истина, могаше изгледати чудновато, што показаше јудејске старјешине толико саучешћа према човјеку, који, и ако не бијаше можда Римљанин, али свакако какав незнабожац, а потоме „дошљак непријатељ". Али старјешине рекоше, е он не само да љубљаше њихов народ (врло необична црта у незнабошца, јер су они у опште сви врло презирали Јудеје), већ им чак о свом трошку иодиже синагогу, која премашаше љепотом и величанственошћу својом све остале синагоге у Капернауму. Већ сама та околност како се они обраћају к Исусу показује, да пада догађај овај у ранији перијод

његова дјеловања, кад се они још дивљаху њему и полагаху у њ' наду своју, и кад још не би ни трага оној силној мржњи, која изби мало доцније на површину. Христос одговори одмах на њихову молбу: „ја &у доКи и иецјели&у га" . Но идући они онамо, срегоше се на путу са другијем посланицима, које посла смирени и побожни капетан, и ови га замолише у име његово, да не залази под недостојан кров његов незнабожачки, већ нека излијечи болесна слугу његова простом чудесном ријечи, као што излијечи сина царева човјека. Кад имађаше капетан, и ако човјек потчињен, увијек слугу, који су спремни да изврше заповијест његову, не могаше ли онда и Христос ваповједити невидљивијем слугама својијем да изврше вољу његову, не прихваћајући се сам никаква посла? Спаситеља порази та силна вјера, какве не нађе чак ни у Израиљу. На дивљој ма-