Српски сион

С тр . 654.

ног држаља напгег Епископата у седницажа тим, — ; дотле нам сабор не би помогао кад би га било ма и сваке недеље. = — (Прелаз у православље.) Јављају иам из Трста, да је тамошљи српски нравославшг свештеник г. Саватија Кнежевић опет једну римо-католичку душу лревео у православну веру. — (Седнице епархијоких влаоти) у Новоме Саду одржаће се за месец октобар овим редом: 11. (23.) октобра седница консисторије; 12. (24.) нре подне седница административног одбора; а носле подне епархијског школског одбора. — (Г. Младен Миловановиб) катихета у српској великој гимназији новосадској, примио је у манастиру Ковпљу 2. (14.) о. м. моиашки чии и добио је име Михаило. Високопреосвећени епископ бачки г. Гермап ОчамиЛ рукоположио га је 3. октобра за јерођакона, а 4. октобра за јерожонаха. Нека му .је сретно, а цркви и народу од користи! — (За администратора старо-Футошке парохије) постављен је, на место пок. нароха В. Чунића, Летар ЕостиЛ, протопресвитерски каиелан из Новога Сада. — (Рукоположеве.) Стеваи НиколиИ, свршени богослов из Гложана, рукоположен је на архијерејској служби у новосадској саборној цркви 4. октобра за ђакона, а 5, окт. за пресвитера. Исти је одређен за администратора иарохије у Обровцу, у бачкој епархији. — (Наши народни питомци.) Дознајемо из Черновица, да су почеткож ове школске годиие положили на тамошњем богословском факултету првц дрлсавни испит народни иитомци: др права Симо МајсторовиЛ и ЈВожидар Ананијев. Обојица су показали одличан успех. Честитамо! Живели! — (Сиотемизовано место катихете.) На представку Архидијецезалне Консисторије и њезино живо заузимање, кр. земаљска влада у Загребу креирала је. на кр. великој гимназији у Осеку, сисгемизовано жесто православног катихете. Стечај је расписан и ми упозорујемо браћу свештенике, који би то жесто получити хтели. — (Умировљеае.) Звапичии „Сарајевски Лист" у свом 109. броју од 7. (19.) септежбра о. г. јавља, да је високо ц. и кр. заједничко жинистарство сгавило у стаље жира г. ироту Тому АлагиЛа, професора н нривременог управитеља српске православне богословије у Рељеву, а управа заводска новерена је до даље одредбе професору Филиту МилогиевиЛу. Искрено жалимо, што је прерано нензионована тако врсна наставничка снага као штоје

г. прота АлагиЛ, који је до сада много привредио на књижевном и нросветнож нољу. — (Српоким компсзиторима на знаае.) Од друштва за неговање уметности „Гусле" у Вел. Кикинди, умољени смо, да донесежо ову белешку: „У седиици од 20. априла 1894. год. решило је друштво „Гусле", да ће од сад сваке године 27. априла по ст. држати дечју беседу те ће тиме иразповати дан сиаљења моЛију св. Саве. За ту беседу расписиваће сваке године награду од 25 фор. за најбољу дечју композицију у 1 или 2 гласа, удешену са пратњом виолине или гласовира и то за употребу у иалодечјим забавиштима или у осиовниж школажа. За беседу, која ће се одржати 27. априла 189». год., друштво овиж расписује стечај. Текст жоже компонисра сам но својој вољи изабрати. Композиције се имају анонижно послати на г. Мнлана Петровића, председника друштва „Гусле", а пме кожпозиторово нека се назначи у запечаћеном писму. Рок стечају је до св. Саве 1895. г., и о светосавској беседи јавиће се колико је и каквих песама стигло. Све композиције, које приспеју до тога дана, ликовођа друштва „Гусле" научиће са децом из кикиидских (,'рпских школа, и све ће се певати на дечјој беседи 27. априла 1895. год. Која ће од тих песама добитн награду, то ће публика пресудити. Посетиоци беседе добиће купоне, на којижа ће бити бројеви оних композиција, које су сгигле на расписани стечај, и свако ће по своме укусу исећи и дати број оне песме, која жу се најбоље донада. На коју песжу падне тим начином највише гласова, та ће добити награду. На писма, која скривају име комиозиторово, као н на кожпозицијажа треба жетнути какав знак или написати какву изреку. Само ће се оно писжо отворити, које скрива пме награђеног композитора; остала ће се спалити. Резултат гласања, као и иже иаграђеног кожпозитора публиковаће се у споје вреже после беседе". Ч И Т 7 Љ А. — (| Василије Чупиб.) иарох старо-футошки, премивуо је 28. септежбра о. г. у 55-ој годиии живота свога. Покојник је тек од последње трп годпне нарох у Ст. Футогу, а ире тога био је иарохом у Станпшићу, где се и родио. Био је честит, савестан и ревностан слуга олтара Вожјег, а поред тога тихе и благе нарави, те су га парохијани врло поштовали и љубили. Погребеп је 29. септ. уз велико саучешће народа. На опелу му било је шесг свештеника. Из Н.-Сада били су на погребу: прота Милан Тшрић и капелан Петар Костић, — Вечна му усиомена!