Српски сион

Б р . 41.

женопочившем Еиискоту Стефану ЕнежевиЉу и данашњем уиравитељу преосвешт. Г. Епнскопу Иикодиму. Ове еу песме, као што дознадосмо, састав свршеног тамо богослова из Велике Писанице Милана Ј. Соларића. После одштамнаних нисмених поздрава одржаној прослави, штампан је снисак управитеља, нас-тавничког особља и скушалаца од школ. г. 1869 — 70, до 1893- 94 закључно. Управитељи завода за то доба су горе поменута два Епискона. Наставници, бивши ироФесори су: 1.) Ђорђе НиколајевиИ иротопресвитер (данас високопреосвештени А. Е. Митрополит дабро-босански); 2.) -ј- Др. Јаков Панкраци; 3.) Лукијан Кундаица игуман; 4.) Никола Милаш (сада преосвешт. Епискои Никодим ); 5.) ј- Љубомир ВуиновиЛ; 6.) Јован Борота (данас окр. протопресвитер старо-бечејски); 7.) Христофор ТркипиИ (умрво о. г. као протосинђел Хрнсант) ; 8.) Милан Шевић (данас протосинђел Митрофан, нроФесор у богосл. училшнту у Ср. Карловцима); 9.) Тома АлагиИ, јереј (данас протопресвитер, проФесор у богосл. училишту у Рељеву); 10.) Јован ВучковиЛ, јереј (данас нротопресвитер, проФесор и привр. ректор у богосл. училишту у Ср. Карловцима). Даиашњи нроФесори су : 1.) Никола РакетиЛ (данас синђел Никанор>) ; 2.) Серафим Калик, јеромона.х (данас синђел); 3.) Стеван Јавор, јереј ; 4.) Кирил МитровиЛ, јерођакон (данас јеромонах). Бивши учитељи црквеног појања и иравила су: Јерођакон Сгшридон Вуиновић; -{• Јереј Јован Брчић, Јереј Илија Стојановић, -ј- Јеромонах

—>Ар?

Б В Ј1 Е Ш К Е. — (Народно-црквени сабор.) Неки горњи листовн пронели су вест о сазиву и састаику нашег народно-црквеног сабора у жесецу октобру о. г. Ту вест прихватише и неки наши листови; шга више, по неко хоће да зна, да је саборски одбор, прошлога уторника у својој седници закључио иоднашање представке ради сазива сабора. Горњи листови су чули и читали, да ће саборски одбор наш држати своје седнице прошле недеље, па су побркали са-

Антим Иветић, ј- Архимандрит Атанасије Чурлић, -ј- Јерођакон Хрисант Гркинић, Јеромонах Доситеј Јовић, Јереј Тома Алагиђ, Јерођакон Никанор Ракетић, Јеромонах СераФим Калик. Даиашњи учитељ је: Јереј Стеван Јавор. Бивши учитељи пољодјелства, енологије и пасторалне медицине су: Јован Чиичић, Викеитије Лукшић и Рикард Антуновић. Данашњи учитељи су: Др. Викентије Занела и Матеј Дудан. Слушалаца у заводу беше у томе добу свега 138, од којих 15 још не свршише науке, а међу којима су тројица из карловачке митрополије, и то: један из пакрачке, а двојица из горњокарловачке дијецезе. Осим ове тројице, а од 123 бивша слушаоца беше њих 33 из разних дијецеза карловачке митрополије. По статиетичком прегледу у из вештају, од ових 33, њих 11 су удаљени или се сами удаљише из завода. По томе се јасно види, какви елементи понајвише црелазе из карловачке у задарску богословију. На крају извештаја отштампан је и устав за правосл. богословски завод у Задру. Читајући тај устав, зажелисмо, да и наше богословско училиште дође што скорије до свога устава* Богословски завод у Задру иапредује и непрестано доказује: шта се озбиљним и иетрајним радом постићи даје. Од срца му желимо и од сада увек већи напредак! р * И та ће се оправдана жеља и испунити. Нацрт устава већ је израђен, а своје одобрење и живот добиће У првом састанку св. Архијерејског Синода нашег. Ур.

борски одбор и сабор; отуда њихова вест о сабору. То се још разумети даде. А ти како су наша нека господа дочула за горепоменути закључак саборског одбора? Сигурно од људи који чују како трава расте. Од сабора ове године нема ништа. Кад ће га бити? не зависи само од саборског одбора. Али док је код нас тобоже озбиљних листова, који тврде: да наша јерархија сном мртлим спава у питању црквено-политичких рефорама, и то тврде на неколико дана накои одржаних седница горње куће и устрај-