Српски сион

Стр. 642.

„СРПСКИ СИОН."

јзр. 41.

ХТо изречењу: „Елагодатију и шчедротами " Свемогући Саздаоче, који Све си тако створио премудро, Моћном руком подигии менека, Јер у многа безакоња падох! Дај крепости, да се њоме светских Ослободим искушења лако, Ружних жеља за говење телу И од многе ђаволове замке! Сажали се, опрости ми грехе, ПГго год сам Ти учинила када У даиима овога живота! Душу моју помазаћеш уљем Благослова, милошћу обилном Једнородпог обаспи је Сина, Спаситеља нашега и Христа, С којим Теби и светоме Духу Свака слава приличи на веки! ^ЕСад јереј узгласи: „Вонмем. Овја-тајаОвјатихл." Најсветији једипи иад Светих, Владаоче царева, кнезова И Господе свих нам господара! Искупитељ и Бог јеси, који У недрима, у вељој дивоти Безлетног си Сведржитељ - Оца. За нас људе страдао си, Теби У пречистим тајнама под видом Хлеба, вина истинитом Богу И човеку, ма па небу да си, Клањамо се, узносимо Тебе Свемоћнога Спаситеља света. Молим Ти се: погледај па мене Овог часа и целог ми жића И смилуј се, а онога дана, Кад ми с телом растане се душа, У руке је прими и поштеди, Давши покој са Светима њојзи! > Примедба „ТвиЈ /А Ш ТКОИ^К. („Српски Си1 Г. Јован Живановић критикујући тумачење ових речи у „Литургици" г. Н. Живковића, које гласи: „Тка 'а ш ткси\-а (т . ј. дарова) теск П(ШносА!р{ ш кск)(х и зд кса (за сва доброчинства)" вели, да је ово погрешно, те

За време причасног. 0, Исусе, Владико и Боже! За сећање, успомеиу светог Страдања Ти и мука на крсту, Животворног погреба и смрти Маглу слрасти преда мпом одгоии, Помрачене просветли ми очи К познавању највеће Ти правде И не презри уздисање моје, Што се к Теби — окаљана — ево Усуђујем управл>ати молбе, Иресвето Ти призивати име! Али као милостив и зналац Свих слабости људскога јестаства И сваке нам потребе на земљи, Ком се тихо молим, да покаже На меника недостојној Свога Милосрђа богатство и силу, Подари ми опроштење греха, Посети ме благодаћу с неба, Да реч Твоја усели се тиме И остаје у срцу у мепи, Да храм будем нресветоме Духу, По путу ме заповести води, Увек с Твојом истином да ходам, Научи ме: светињу да чувам И свршавам побожно, у страху, Да у часу изласка ми душе Сподобим се примити иричешће, А и саде са вером иод видом Хлеба, вина да Ти гледам тело Најчистије, живодавну крвпу, Јер си ирави оваилоћеи Творац И Тобом се, о Преблаги, надам Ода свију опрати се зала, Задобити спасење од Тебе, Славећи Те са Оцем и Духом Сад и вазда и енеудил,, амии! (Свршиће се).

1а чланак: тек-ћ" — и т.^ д. а", број 35.). да би та реченица са тумачењима изгледала овако : „ Т кша (ддрк.0 № ткои^х (ракижу.) тек-к ПрИНОСАЦП IV вскр. (лН5Де)(К) И ЗЛ КСА (НЛА' ГОД'кАН'1 а )". На ово имамо приметити, да тумачење г.