Српски сион

ц Р . 41

„СРИСКИ СИОН."

С тр . 643.

Н. Живковића није ногрешно, но да је погрешно онако, као што је г. Ј. Живановић навео. То ћемо потврдити грчким текстом, који овако гласи: „Та аа ех тму а&у ао1 тхроасрвројлгу, хата лаута %а\ бса тсаута". Г. Ј. Живановић као наш признати филолог врло ће добро знати, да у грчком као и у латинском језику атрибути оних предмета, који се само подразумевају или замишљају, долазе у средњи род множине, те је овако преведено и у словенском, у срнском пак преводе се овака неутра у једнини, као н. пр. К са /иоа ткоа с8тћ; скат4а скатк1л1х; ксачесмл днеск радости исполнишасд и т. д. српски: све је моје твоје; — свето светима; — све је данас радопЉу испуњено и т. д. Према томе и насловна реченида српски се може превесги само овако, као што је и 'Б. Даничић у своме преводу књиге: „ГГисма о служби божијој" од А. Н. Муравијева на сгр. 30. иревео: „Твоје од твојега шеби приносимо ради свега и за све". Па кад то знамо, онда је лако схватити, да се под оним ткоир не разумеју рдси (слуге), у толико лакше, што ни са логичне стране не би било смисла рећи: „Твоје дарове приносимо ти од твојих слугу", — јер су и оно слуге, који приносе, и кад би даље значило „од твојих слугу", у грчком не би стајало ек тт аму, што латински значи с1е ипв,

Ткцја СР ТКОИ^А, Пр1 Г. професор Ј. Живановић покушао је у 35. броју „Српског Сиона" да протумачи речи из ЗлатоуСтове и Василијеве литургије : „Т кцја К твоир, тск'к приносАфе" и пр., те тиме да поправи г. Николу Живковића, који тобоже није добро ни нотпуно тих речи у својој „Литургици" протумачио. Он је, велим, покушао, али није успео у том свом послу. Оно, што је г. Н. Живковић протумачио, протумачио је добро; а баш тумачење г. професора Ј. Живановића не ваља. Горња реченида са тумачењем имала би гласити ево онако: ,,Т ки > а (ту се разумева само један део од божјих дарова) ткои^к (дарижх), текН? приносАцн, Л кс"к\х (дар г к;(х) н за ксл (клагод'кАшл)", а не онако, како ју је г. професор Живановић навео.

него тгара тт аму, латински а 1ш8, као што н. нр. и ова реченида у једној дрквеној молитви : „0Т а предложишасА (V ткои^х рак(.укх" у грчком гласи : „ТаОта тгрогт&б-ујаау лара 1т аму ђо61т и . У словенском као и у српском оба нредлога гласе отх или од, те је отуда и могло иотећи разно схватање смисла. Исто тако, кад би се оно и> кск^х односило само на људе, у грчком не би било хата тсста, него хата ттоттад. Прави дакле смисао упитне речениде овај •је: Твоји су ово дарови Оче небесни! и од тих твојих дарова теби приносимо из благодарности ради свега и за сва твоја доброчинсгва. У овом смислу опширније тумачи ово место осим других и најпризнатији руски литу^гичар Иван Дмитревски (види: „Историческое, догматическое и таинственное излснеше божественнои литурпи". С.-Петербургг, 1884., стр. 228.) наводећи и то, да се у литургији св, Марка налазе ове речи: „Т кија отх ткои^х дарижа предложирлсА пр(дх токок>". Г. Јов. Живановић вели: „Овако (као што он исправља) тумаче ову речениду". — Јест, тако тумачи К. Никољски, а можда и још који нама непознати, но да је нрема наведеном свако друкчије тумачење неправилно и самовољно, мислимо да је овде довољно и јасно показано, па с тога би и г. Н. Живковићу препоручили, да ово место у својој „Литургици" никако не поправља. Ј. ВунадиновиЋ. I 10сацј «, кгк^а и за кса. У књизи: „Историческое, догматическое и таинственпое изЂнснен1е на божественнуго литургш, составлено Иваномг Дмитревскимт>", ново издање, С. Петербургх 1884. — на стр. 228. лепо и разговетно истумачена је та реченица управо овим речма: „Ткои сТи дарм, Отче нек(ашн! и отх Ткои^х ткоржш, по зак^кфднпо единороднаго (гмна Ткоего, налш коспр'|АТк1{, гако начатки жизни нашед. Теск л1к1 кх жертк^ приносА, о кск^к п за кса клагод'к /ј\ша, отх Т јка нал1х чреза Њго ока= заннмА". Кад се упореди ово тумачење, са тумачењем г. Живановића, видиће се одмах, које је правшгније. Да бих још боље уверио г. професора, да је његово тумачење горње речениде погрешно,