Српски сион

О ГР . 646.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 41

због својијех тешкијех гријеха, који му бише скупа са исцјељењем опроштени. Али ои се ■иоказа недосшојиијем тога великог доброчинсшва. Дознавиш, ко је његов добротвор, а он, да спере са себе кривњу, што наруши суботништво, „отиде и каза Јеврејима, да је оно Исус, који га исцјели". Према овом разлагању изгледа, да је одај исцељени страдалник показао се неблагодарним своме великом добротвору, те да је у злој намери отишао Јеврејима и чисто оптужио Исуса Христа, да је он тај, што тако безобзирно руши закон о суботи. По томе би у моралној науци, која би се из овог еванђеља дала извести, овај исцељени болник имао послужити као ружан нример гадно неблагодарности и злурадости ирема своме добротвору, који сваку осуду заслужује. Но други авторитативни тумачи схваћају то место у Еванђељу са свим у иротивном смислу. Док Лопухин у своме разлагању исцељеног болесника назива „ пеблагодарним" и „недосшојним~~исцељења", а његово објављивање, ко га је исцелио, злонамерном денунпдјацијом, иознати руски тумач св. ■ писма епископ Михаило, у свом делу „Толковое ЕвангелЈе" (Књ. III. издаше второе, 1887.) тумачи тај стих овако: „пошмх и кила 1бдсАЛ1!&" и пр. „изх док^аго жмаиУл, СД'кла'ГК МКИК1Л1'А ИМА ч^доткорцл и изх годарности ко Господб", — па се нозива на Златоусша, и Теофилакта; а за тим надовезује: „онг вЉроатно не предполагалг такого ослЗпглешп вт. представителлхЂ народнБЈХЂ, что они вм К јсто того, что 6б 1 прославлптБ чудотворца и в ^роватБ вх него, станутг его преслћдоватв за мнимое нарушете субботБ1" (стр. 159.). — Исто овако тумачење налазимо и у „Тумачењу Еванђелија" од арх. Фирмилијана, где се на 93 страни књ. I. тај стих овако разјасњује: „благодарни исцељеник јавио је Јудејима, ко га је исцелио; али не у намери,

да га изда, већдага као благодаран прослави". Сравнимо ли сва три ова тумачења, добићемо овај резултат: но Лоиухинову схваћању исцељени болник је неваљао и незахвалан човек, који свога добротвора потказује Јудејима, само да себе према овима сачува, те се према томе такова нонашања гнушати и клонити ваља. — По тумачењу пак у књигама епископа Михаила и архчм. Фирмилијана, има се овај исцељени сматрати као узвишен пример захвалности према своме добротвору, који је желио, да му се име што већма и што даље са његових чудних дела нрослави, због чега је и објавио, ко га је исцелио; те се на такав леп пример благодарности и оданости к своме добротвору сваки хришћанин ваља да угледа.* Констатујући ову дијаметралну контрадикДПЈУ У тумачењу поменутога стиха, препоручили би ноштованом г. преводиоцу Лопухинова дела, да, не пожали труда, но да иоле сумњива схваћања и тумачења — ако би их и даље било, — сравни са тумачењем признатих автора-ексегета, те их барем паралелно прикаже; или да такова места барем авојом примедбом означи и тиме пажњу читалаца на њих обрати, како се не би међу читаоцима, а преко њих можда и даље ширило ненравилно и иогрешно тумачење појединих места св. писма. 0. * Два разнодика и унраво противречна тумачења 15. стиха у V. гл. Јовановог Јеванђеља, два су раана гледишта, која оба имају своје присталице у егзегетичкој науди. Читалад се може, иетина, придружити једном ма којем од тих, а да се не огреши о науку православне дркве, јер ни једно такво тумачење није догматичке природе, нити на себи носи догматички карактер и обавезност; али, и по нашсм мишљењу, при тако разноликим и противречним егзегетичким тумачењима такових места из св. пиема, треба се пре свега упознати и ослонити на авторитет св. отаца, — у конкретном овом случају на авторитет св. Златоуста. Осим осталих разлога, већ и с' тога смо, дакле, на страни тумачења, које исцељеног прететавља као узвишени пример захвалности, јер такво тумачење има уза се авторитет св. Златоуста,- Ур.

ЧЛАНЦИ О ЗАБАВИШТИМА и л и најважнија упутства у погледу истих за општине и родитеље, а на име приправнице, учитељице и забавиље — са наставним градивом. По најбољим изворима написао Ив. М Поиовић, учитељ. (Наставак). Забавиља и дадиља.

Као што се за сваки иосао, рад и нозив

извесна спрема, вештина, своЈства, и др. иште, тако се исто захтева и од забавиље.