Српски сион

Б р . 42.

ијсну /Л сквернк!, и рлзлнчнк^х ен на^одАфнхх оутрокнм^х стбженш" и т. д. Нико нека не миели да је тиме можда дјетету штогод криво учињено, та оно има своје молитве: „ко еж* назнадинлти бтроча, нри /илјоф« ?1л1а ко ос/икш дснћ рожденГА скоепи>". Није дозвољено бирати и извлачити поједина мјеста из текста, јер то би нас довело до неједнаке праксе и бркања. У мјешовишом браку иравославног иарохијатта -роди жена неправославна мушко дијеше, крстиЛе се у православној цркви, а мора ли травославни свештеник очишаши молгшве мородиљи? Ако је у таквом браку породиља ХрипЉанка н. пр. римске, јерменске, лутеранске или друге вероисповијести, то, ио једнодушној жељи обију странака (мужа и жене) мора свештеник очитати молитве породиљи, тим прије, што је код нас и на литургији дозвољено споменути Хришћанина, који је лримио кршшење живих, био он православни или не био (Правосл. Испов-ћд. П. Могилн, 92.). У противном случају, кад породиља не жели то, не смије се силити да ради нротив свога религиозног увјерења, а свештеник ће — без тих молитава — свршити одмах „знаменовање", па редом све друго. Нородиљи, која не исповиједа вјеру хришћанску, не треба читати молитве.

Треба ли очишаши молишве жени кад роди незакопо дијеше? Свака нородиља треба духовне помоћи, треба милосрђа божјега, па је очекивати од свештеника, да ће, не гледећ на њезин нредживот; по дужности својој и по оној : „тВш прТАсте, т8нб подлклете", и у оваквим ириликама радо учинити своје. Треба ли очишаши молгшве машери нахочеша. Дужност је свештеника да разгледа нађено дијете, и, колико је мо^уће, да испита вријеме порођаја, па кад се изнађе да није минуло 40 дана по порођају, треба непознатој породиљи очитати молитве, разумије се, или пред вратима храма или у соби свештениковој. На мјесту, гдје треба, ради овако: „(гл'/И'л и рлк8 ткоГо, родикш8к> ш отрочл, исц-кли" . . . и т. д. * — Упореди: А. 0. Хоинацкш, Прак. рук. длм свлгц.-служ. при соввршен. свнт. таин. Тл. 1. Отд. I. §. 1. §. 2. §. 3. §. 4. §. 5. стр. 1.—4. ЈТ. Си .ЛЂченковЂ, Нрак. рук. ири отирав. приход. требб. стр. 4.—6. Сводп указ. и земђт. по воирос. паст. ирак. Отд. I. стр. 1.—7. II. Нечаевг, Прак. рук. длл свлш. Тл. IV. §. 59. стр. 159. С. В. ВулгаковЂ. Прак. рук. ка совер. богосл. ирав. цер. стр. 96. Мин. Еиарх. в^дом., 1874. г. № 18. Тук. д. с. иаст. 1885. г. Ц. В. 1888. г. № 19. и 20. Ворон. Еиарх. вђд. № 17. 1870. г.

ЈЕДНА ПРИМЕДБА.

У 33. броју „Орпоког Сиона" о. г. објавио је иречасни госнодин Светозар Грубач (Златоје), православни српски свештеник, да му је у рукопису I. свеска љегове књиге која ће носити наслов: „Практично руководство при евршавању свештеничких дужности у требнику". Цитира у огласу шта ће све у горе наведеној књизи изаћи из требника, а даље обећава да ће у другој књизи штампати све из служебпика, као и из архијеројског чиновника што је нужно за свештеника. Многу олакшицу учинио је свештенству вредни прота Васа Николајевић са својим књигама: „Дополнителни требник" штампан у Новом Саду 1887. год. и „Велики типик" штампан у Н.-Саду 1892. год. —• Свештенство је прихватило ове књиге као врло згодие за цркву и свештеника.

Посао око израђивања такових црквених књига задаје писцу заиста велика, мучна и тешка посла, а раденика такових на пол.у црквене књижевности таман мали број. Па зато је, ииаче, сваке хвале вредно и подузеће г. Грубача, и желити је да свештенство и богослови потпомогну ту своју и црквену књпгу која је свештенству врло нужна. Познато је, наиме, да и богослужење наше није свугде једнообразно, као што се и многе црквене Функције не врше свуда једнообразно, на је баш нужно да се дође једном до тога једнообразија. А тога једнообразија иема,јерсе „стари обичаји" више реишсктују и набљудавају, иего односиа прописна правила, по многим парохијама. Наша црква не познаје старог обичаја,. но