Српски сион

Б р. 42

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 667.

1.), па због тога и нема тих мо.штава у иашим Требнидима. (К. НиколБСКЈи. о служ. руес. цер. бнв. пг преж. нечат. богослужеб. киигахт,. Стр. 307.-341.). Одговори на питања из праксе. Смије ли свештенш изван дома иородиље очишаши молишве? — Гдје и у ком случају ? — Може ли он то учинити и иослије првог дана, па и опда, кад породиља није ирисутна ? У ријетким и изванредним случајевима, н. пр. кад је кућа у којој је нородиља врло далеко на вријеме неда да ее молитве сврше ку> пЕрвми ди1к" , или је свештеник болестан, дозвољено је, да се молитве нородиљи очитају у иритвору ,, нред вратима храма" или у соби свештениковој. ПогрјеиГно је ко чита молитве нородиље бабици или којој другој жени, него, кад в0,1-1 није нородиља нрисутна, свештеник треба да помишља на њу, па и име њезино да сиомене а никако да неда да ју ко други замијени. Може ли се дозволити родитељима да иричекају са крштењем дјешета, док се не укаже ирилика свешшенику, да очиша молитве иородиљи у дому њезином? Лијеп је обичај очитати молитве породиљи па тек онда свршити крштење новорођенчета. Тако хоће и устав дрквени. Молитве породиље на првом су мјесту у Требнику, пред „погл г к» доклнТелгА крефжТд", па и треба да их свештеник очита увијек до крштења. То тражи само значење и дијељ молитава, које се, по иравилу, читају одмах или наскоро послије порођаја, дакле, „кх первкш депк по кнегда родити жсн-к отроча," али никада не смије се крштење одлагати на неизвјесно вријеме, чекајући, док свештеник узмогне доћи у кућу ради молитава породиљи. Настану ли какве заиријеке да свештеник"не може одмах у први дан или наскоро у кућу породиље, треба — као што смо казали — нужде ради, очитати молитве породиљи у притвору или у соби свештениковој, да се послије тога узмогне свршити крштење дјетета. Тежак је гријех, осјетљиве су казне црквене, кад се занемари смотреност а дијете умре некрштено (Номоканон у Требнику пр. 68.). У таквим и сличним приликама треба да је свештеник свагда готов ударити најпоузданијим путем, држећи на уму и строго

испуњавање устава дрквеног а и иотребу изванредног одступања у нужди. Је ли свешшеник за сваки случај дужан иородиљи очиташи молитве, или само онда, кад то иородиља зажели и кад се ко с молбом к њему обраши? Правило је да свештеник очита за сваки поједини случај молитве породиљи, дакле и онда, кад га у томе не зову у кућу. Донесу ли дијете да га знаменује и крсти, он ће најприје очитати молитву иородиљи нред вратима храма па по том свршити оно друго. ХоЛе ли свешшеник очишаши молитве иородиљи кад је всЖ усшала из иостеље и може да свршује иослове куКевне? Прије крштења дјетета а до 40 дана мора свештеник свакој нородиљи очитати молитве, па, и оној, која је устала из постеље, може да иде и да свршује послове кућевне. Разумије се, да ће она све молитве стојећки саслушати. Треба да знаш да нородиља таква није сасвим здрава, шта више, буде ли у најмањем несмотрена, лако ће је сломити тежи болови, на онда, у тим молитвама има нешто што се односи на дијете и на укућане, за то, настој да их очиташ. Кад није свештеник дужан читаши молитве иородиљи ? Ако је истеклр 40 дана но порођају, а свештеник није знао да је дијете рођено, није дужан, на и не смије, читати молитве иородиљи. Она не треба тих молитава, кад је чиста и без болова и немоћи. У томе случају нада гријех ради неиспуњења правила дрквеног на иородиљу и укућане њезине, а свештеник ће само свршити: знаменовање, крштење и уцрковљење. Умре ли иородиља а дијеше остане живо, треба ли очитати извјесне молитве, или &еш, можда, одабрати само мјеста која ее тичу дешета? ,,/Иолитвм вх нбрккш денк, по вшгда ро= дити лшгк отроча" намијењене су у првом реду породиљи, и кад ње нема живе, чему Да свештеник моли: ,,исц'кли н возстаки к> № Здра, на нмцке лежитх" ,,и да'ждк еи скорое косга'нУе, и № сккернк! Лчисти, н ко= л^кзни исн/кли, и здракТе и клгол^оцш, д8ши ж« и т'кл8 у ар8и" „и шчистн Со № г'к