Српски сион

О тр . 670.

„СРПСКИ СИОН."

К р . 42.

обгошоме, ревноме н одлучноме раду и старању 1Беговог Високопреосвештенства за славу св. православља. Слава Му! = — (Још једна четрдеоетгодишвица.) 10-ог октобра о. г. навршило се четрдесет година, од како данашњи уиравитељ нагае српске велике гимнавије карловачке г. Стеван Лазиб професорује, а делом и управља на гимназији тој. Рад г. ЛазиЛа био је вазда неуморан и остао је увек светао, те нека му је на таквоме раду слава и част! Све друго, гато је својим светлим радом заслужио: било му од Бога и од оних, који му то дати могу. — (Положио стечајни иопит.) Пре нсколико дана положио је овде у Новом Саду пред изасланом консисторијалном комисијом стечајни испит Ђорђе ПавковиЛ, ђакон у Сомбору. — (Нова српска народна ооновна школа.) У Суботици живе многи Срби иа салашима, где није до сад било ни једне српске народне школе. Но не давно основао је г. Мила МилосављевиЛ, адвокат и нредседник српске православне црквене општине у Суботици, о свом трошку српску вероисповедну народну основну школу на салашима Келебији, где је највнше Срба, и поклоиио је уједио и три ланца винограда за издржавање те школе. Некаје слава и хвала добротвору народном г. М. Милосављевићу! — Крштеве Назарена.) Бачко-нетровоселски парох, г. Панта ПоновиИ, јавља нам, да је 24. септембра о. г. крстио 18 година сгару Драгињу, кћер тамошњег од првих Назарена Јовапа Деканског. Исти додаје, да је том ириликом поднео извегатај пречасној Консисторији бачкој, по коме је од 1891. године овамо крсгио њих петоро одраслих Назарена; а дотле да је крстио више деце назаренске одмах но рођењу, пошто су пх сами роднтелм слали да се крсте. — (Делокупна дела св. Јована Златоустог у рускоме преводу.) 11о одобрењу високоиреосвегатеног Лалади/ја, Мнтрополита петроградског, уреднигагва „Црквеног Весника" и „Хришћанског Чтенија", при нетроградској духовној академији, нриређују издање целокупних дела св. Јована Влатоустога, у рускоме преводу са грчкога оригинала, уз слику св. Златоустога, која ће се израдити ио обрасцу слике, која је недавно иронађена, те тако јамчи за верност лика св. Оца и васеленског учитеља Цркве. Тако јавља у односном прогласу уредник „Црквеног Весника" петроградског, професор А. Лопухин. Изда-

вање целокупних дела св. Златоустога започеће у г. 1895, и биваће сваке годиие са једиом свеском од 40 табака (или 600 страница) уз цену, по свесцн од три рубље. Претплатници „Црквеног Весника" и „Хришћ. Чтенија" добијаће сваку свеску уз цену од једне рубље , ако су претплатници оба листа; претнлатници једног од та два листа, пак, уз цену од 1'/а рубље. Радосно ноздрављамо овај најновији потхват братске нам руске црквене књижевности. Радујемо јој се и за то, јер ће, у преводу руском, многи и наш свештеник упознавати се са вечнога гласа делима великога Оца и учитеља цркве, св. Јована Златоустога. Разуме се, да ће се и књижница наше богословије, и све друге јавне и велике књижнице у цркви и народу нагаем, украсити тим рускпм нреводом дела великога св. Оца. А наћи ћемо га сигурно и у књижницама нојединих нагаих свегатеника којима то учинити буде могуће. = — (Легат друштву св. Саве и — Светомир Николајеви®.) Као гато јављају, отворен је ономад у Београду тестаменат пок. Косте ЛекиИа, у коме има један легат, којим другатву св. Саве оставља знатну своту иоваца под условом: да се тај легат преДа друштву св. Саве тек онда, кад његов председник не буде вигае Светомир Николајевић, за кога је братство „шупља фраза и горка обмана". Тако се памет, ето, брзонлетом језику — свети. = — (Роман Емила Золе проскрибиран. ) Последњи роман Золин „БоигЈез" увргатен је у „1п<1ех" т. ј. у низ забрањених књига. Формула, којом то римска курија, односно „света конгрегација" чини, јесте': „8асга Соп§те^аф с1аптау1г е! с1атпа,4, ргозспр811: ргоаспМЦие" т. ј. „света конгрегација осудила је и осуђује, забранила је и забрањује" (разуме се дотичиу књигу). ТетрГ разваШ = Ч И Т У Љ А. — (| Ни ?ШФ0р Попови!) парох старо-бановачкн. У Стари Бановци. код Земуна, иреминуо је и у вечност се преселио 1-ог октобра о. г. тамошњи парох јереј НиЛифор ПоиовнЛ. Покојнпк се родио у Грабову 20. маја 1834, од оца Гавре (тамошњега свегатеника) и матере Марије. Основну школу свршио је у месгу, немачку „Оћег8сћи1е" у Варадину; гимназију (осам разреда) у Карловцпма са одјгиком ; богословију такођер. Вепчао се 1857, 23. сентембра, са Екатарином, ћерком карловачког трговца Павла н Ане Нинковића. Од септембра 1857 до августа 1853 биојеучител^ у Буковцу. Од августа 1858 до 20 јула 1859