Српски сион

С тр . 662.

Б р . 42.

Пристапиште, на мету ми жеља! Подари ми кончину, свршетак Непостидан, хришКански и миран, Сачувај ме накосних духова,

И мијхосно па страшноме суду Десно уброј с праведници мепе, Да Те с њима прослављам на веки! Сеншомаш, 1894.

4»

РУКОВОДСТВО БИБЛИЈСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГА ЗАВЕТА.

Дио четврти. Дјела и учење Иеуса Хриета од друге до треће паехе. (Наотавак),

XIII. Нови начин учења — причама. Прича о сејачу, зрну горушичном, о пш јници и кукољу. Стишавање буре на језеру. Исцјељ°ње бјесомучног у нрају Га^аринском. ДогЦај у кући Симона фарисеја иоказа јасно, е није довољно тек нросто учење, па да се пробуди успавана савјесг у народа и разјасне велике истине новога царства. Потребна бјеше таква форма, која ће задивити и поразити слушатеље својом привлачношћу, једноставношћу и јасноћом — форма, која порази тако неочекивано Симона фарисеја, изобличивши и његово лажно и нечовјекољубиво понашање нрема грјешници покајници. А како та форма, судећи по свему, порази и остале слушатеље, ускористи се Христос, да и надаље иомоћу њеном разјашњава учење, ко.је проповиједаше. Од сада ошоче он низати низ знаменитијех прича, које обиљежавају собом неријод вишег развитка проповиједи Христове. Прича (машал) не бјеше непозната Јудејима, јер ми налазимо већ и у старом завјету нокушаја, да се растумачи ова или она истина на тај начин (Суд. 9. 7.; Ис. 5. 1.; Језек. 13.; 11. и т. д.) а у доба Христово употребљаваху често ту форму и равини. Главна је особина ириче, да представи нравствене и религијозне истине у живљој форми, него што је то могуће постићи обичнијем излагањем и учитељ, желећи постићи тај циљ, служи се најобичнијијем и најпознатијијем појавама из природе и обична живота, те испорећујући очигледно, црта пред очима слушатеља истину коју тумачи, е им се неизгладиво мора упиљити у памети. Прича се у битности својој цриближује басни, у колико дозвољава могућност измишљенијех догађаја; али она се разликује од басне тиме, што се увијек држи истине,

не доиуштајући, да се прииИсују личностима, које се употребљавају, таква својства, која заисга немају но природи. А како је врло једноставна, одликује се она увијек озбиљнијем и узвишенијем карактером и извлачи из најобичнијијех појава највеће истине, које су кадре да се за увијек угшље у свијест слушатела. Сав околни живот даваше Христу неисцрпив материјал за приче његове и он ваистину ова.плоћаваше у њима са иравом божанственом мудрошћу истине царства небескога. Сејач на оближњем обријешку, кукољ у пољу, обична клица горушична сјемена, квасац у тијесту, благо, које случајно нађе орач и много друго томе слично послужи њему као повод да изложи у најпримамљивијој форми најдубље истине, које је кадар да прими ум човјечји. И ако су се други учитељи у учењу своме са уснјехом послуживали том формом прича, то доби та форма тек у Христа онај прави божанствени карактер, који учини причу једнијем између најсилнијијех оруђа, помоћу кога се усађују највеће истине царства Божја у срце човјечје. Кад изађе Спаситељ из куће Симона фарисеја, иђаше за њима силесија народа, жељна да чује његову божанствену науку Христос се упутио на обалу језера. Народа бјеше сила, па потиснуо Исуса до саме воде, сметајући да се слободно шири његов глас. Па зато уђе он и сад, као оно нрије, у лађу, и учаше у причама са уздигнуте крме, као са какве катедре, сакупљени народ на обали. Прва измећу тијех дивнијех поука у причама, бјеше прича о сејачу, која иредстављаше сам ночетак сађења ријечи Божјијех у срца људска. У земљи као што је Галилеја не могаше бити ништа обични-