Српски сион

С тр. 686.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43

није захвалности и најискреније оданости. Његова Светост благоводила је на овај излив осећаја иреосвештенога домаћина одговорити врло леиом и тонлом здравицом, којом је нагласила: како се пре годину дана на св. Луку, при отварању св. синода почела изливати благодат св. Духа на данашњега свечара и зажелела му је многе и сретне славе у будућем животу. Затим је преосвештени свечар наздравио и својим милим гостима, наиме свештенству мирском и монашком које се и на данашњи дан Богу за њега молило и својим драгим Србима Новосађанпма, који су миловали доћи да проведу са својим епископом прву домаћу му славу, скромно и својски. На здравици овој захвалио је бираним речпма протопресвитер Милан Ћирић, дигав чашу у здравље гостољубивом преосвештеном домаћину. Пред вече се Љегова Светост изволела вратити у своју резиденцију а гости и званице су у лепом хришћанском и родољубивом разговору дочекали крај свечарске воштанице и сутон на се онда пуно задовољни оваком лепом славом опростили са својим домаћином. — (Саборски одбор) држао је своје јесење заседање 4., 5., 6., 7. и 8. октобра о. г. под председништвом Његове Светости, преузв. г. патријарха Георгија. Присутни су били: Преосвештени епископ вршачки Нектарије, архимандрит Иларион * Руварац, Данило СтанковиЛ, др. Тодор НедељковиИ, Јустин КоњовиИ, Михаило РогулиИ, фискал др. Мих. Полит, секретар др. Даза СекулиЛ , надзорник народно-црквених добара архимандрит Гаврило ЗмејановиЛ, подсекретар Д. Јанковић , књиговођа В. ЈовановиЛ, и подкњиговођа А. ДесиотовиЛ. У овом заседању саборског одбора решено је око 600 предмета. — Одлучено је,-да се свештенству у Горњој Крајини исплати 39.000 фор. у име неистеривог иарохијала за године 1882 — 1888, али са одбитком своте од 14.000 фор., која је г. 1881 и 1883 већ исплаћена. — Управама манастирским разаслаће се штампанн записници, регистри и друге књиге, које ће настојатељи бити дужни од године 1895 тачно водити, и из којих ће се моћи у свако доба сазнати активно и насивно стање манастирско и у опште непокретно и иокретно пмање сваког манастира. — Решено је више нризпва и некошко молбеница за припомоћи. — Одобрени су многи закупни уговори за залишне парохијске сесије. Издано је преко 200.000 фор. на хипотекарне зајмове. — Из клирикалног школског фонда подељено је ждееет богословских стижндија. — На три уиражњена стипендијска места у АдамовиЛевој заклади изабрани су: Т. Манојловић, гимназиста пз

В. Бечкерека, као сродник завештачев, са стипендијом од 300 фор., Петар Симоновић, свршени гимназиста из Карловаца, са 300 фор., и Иван Маширевић, свршени богослов и правник у Јегри, са 400 фор. — Нова стипендија богословска од 300 ф. пз закладе Д. Ђањанина подељена је Марку Витасу, богослову III. године у Карловцима. — У Сервицковој заклади изабрани су на четири упражњена места са годигањих 105 фор. ови за питомце: Момир Протић из Пачетина, правник у Загребу, Богдан Стојановић, правник у Загребу, М. Путник, свршени гимназиста из Руме, и Наум Марјановић из Мајиша, гимназиста у Печуху. — У заклади Путниковој изабран је Павле Соларић, свршени гимназиста из Катинаца, са годишњом стипендијом од 200 фор. — У стипендијској заклади ПетровићХаришевој за трговачку струку изабран је Јован Ђурђевић, ученик трговачке школе у Земуну. Молилаца за стииендије било је преко стотине. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — ХришЋанске врлине. Намијењено православној сриској младежи и сваком хришћанину. Превео н попунио Јован ПетровиЛ, катихета и професор на кр. вел. гимназији, кр. вел. реалци и учитељској школи у Загребу, витез црногорског ордена Књаза Данила I. — Прештампано из „Бос.-Херц. Источника ". — Сарајево, прва срнска штамнарија Ристе Ј. Савића 1894. — 8-на, стр. 187. — Цена 40 новч. а. вр. Може се добпти код уредништва „Источника" у Сарајеву и код преводиоца у Загребу. Садржај је овој књизи: 1. вјера; 2. нада; 3. љубав; 4. крепост; 5. мудрост; 6. уздржљпвост и трезвеност; 7. ћутљивост; 8. правда; 9. иоштење; 10. штедљивост; 11. богобојажљивоот; 12. смерност; 13. трпљење; 14. милосрђе; 15. породичне врлине; 16. учтивост, пријазност и готовост помоћи ближњему; 17. гостољубивост; 18. захвалност; 19. ноучавање; 20. мирољубивост, и 21. јунаштво. Књига је ова врло корисна и поучиа за старо и младо, њоме ће се свако утврдпти у хришћанскнм врлинама. Нанисана је у чисто православном духу, а с обзиром и на живот нашега народа. С тога ће добро доћи свакој српској кући. Препоручујемо што топлије ову ваљану књигу. — Нешто за историју ц. кр. орпске хусарске регименте. Од А. 'БукиИа. Прештампано из „Нашег Доба" за г. 1894. — Нови Сад, српска манастнрска. штампарија, 1894. — Стр. 61. — У овој расправи износи познати и неуморни истраживалац српских