Српски сион

Б р . 44.

,СРПСКИ СИОН."

Стр. 693.

шакове плодове рађа, не може бити кориено; наука, из које таковм закључди иеонходно иотичу, не може бити ни 'здрава и спасоносна, нити унутарње ооравдана, па већ с шога ни истинита. А да је у оСталом и настојавање материјализма, да се покаже као ресултат научног исиитивања, неисшина и уображење, о томе смо у нужним потезима довољно доказа' иружили; а сад ћемо са неколико маркантних примера показати, да права ученост и стварно знање никако не води безбоштву и неверију, те да је заиста оправдана изрека мудрог философа Бекона веруламског: „Ееуеа ^и8(;и8 1п р1н1о8ор1па Љг4а88е ро8«е тоуеге а(1 аЈћеЈвтит; ве<1 р1еп1оге8 ћаи81и8 а<1 геН^опет геДисеге", т. ј. олако и површно бављење философијом може човека повести к безбоштву; но дубље и озбиљније проучавање повраћа и уиућује к вери." Та историја наука уверава нас, да су баш они духови, који нису заостали на поврпшни испитивања, него су у најдубље тајне зиања, до кога дух човеков допрети може, — продрли, те тако својим знањем и своме добу и потоњим нараштајима и вековима знатно користили, — да су баш ти људи били испуњени искреном и дубоком побожношћу, а уједно умели верско чувствј) са научним убе-. ђењем сасвим лепо спојити. Да наведемо ради илустрације само неколико иримера из круги славних природњака. Котрник, оснивач нове астрономије, саставио је сам себи натпис на гробу, који нам даје доказа како о његовој скромности тако и о дубокој побожности, којом посрамљује многога епигона, који му није достојан „релинх сапог!« егчо разр^ћшити." Он се у томе натнису моли овако: „N011 рагеш РаиН ^гаНат ге^ијго, уепјат Ре1п пецие розео, 8еД диат 1п сгис18 Н&по Је(1ега8 1а4гоп1, 8е«1и1и8 ого! - ' Т. ј. не тражим милости (благодати) равне Павловој, нити иштем опроштења Петрова, него приљежно молим ону милост, коју си указао разбојнику на крсту!" Кечлер, велики астроном и учењак, беше тако исто побожан хришћанин. Када је довршио своје дело о хармонији светова, у коме је путеве небесних телеса описао, написао је на крају књиге ове речи: „Благодарим ти створитељу мој и господе, што си ми даровао

ову радост, у твоме створењу, ово усхићење у делима руку твојих. Ја сам објавио величанственост твојих дела људима, у колико је мој коначни дух могао схватити твоју бесконачност. Ако сам што рекао, што је тебе недостојно, или ако сам тежио за својом славом, опрости ми милостиво!" А како је тај велики дух мислио о бићу и оиредељењу човека, показује му гробни натпис, кога је сам себи саставио: „Мепбиб егат сое1о8, ттс ^еггае теНог итћгаб ; теп8 сое1е8118 ега1, согропз итћга јасе!;," т. ј. „бејах мерио небеса, а сада мерим земаљске сенке; дух ми беше с неба, а телесна сенка овде лежи." Велики ириродњак Лине паписао је у уводу свога дела „ 8у8(,егпа паћп-ае" ове речи: „Беит ветрИегпит, Јттеизит, отп18СЈит, о1шпро (;еп1ет ехрег§еГас1и8 а 1ег §'0 Јгап8еип1ет VIсН е4 оћ8(;ирт,;' — т. ј. „Пренувнш, видех вечнога, неизмернога, свезнајућег, свемогућег Бога где за мном иде и занемих" (Ееу. (1е (1еих топЛеб 1861. стр. 179). А коликом је рзлигијозношћу и како дубоком побожношћу био испуњен женијални ироналазач гравитације, велики Њушн, ноказује тај факт, што је имао обичај кад год би име божје споменуо, са страхопоштовањем нокривало с главе скинути. Кад је славни природњак Амм&р лежао на самртном одру, а пријатељ му хтеде прочитати једно место из дела „НшШш СћтН" од Томе Кемпењског, рекао је: „ја знам ту књигу на памет." Сличну религиозност налазимо и у великог природњака Нитрћгу Оауу-а, Оеге^есН-а, Еи1ег-а, Виек1ар(1-а, Бе Еис-а и многих других. Овај нотоњи је рекао: „Откривење је нристаниште и одмор за све студије човекова духа" (Ргес18 (1е 1а рћНоз. (1е Васоп II. 288). — Природњак Сћа1тег8 дао је израза своме уверењу на једном скупу природословаца овако: „Хришћанство има од напретка природних наука свему да се нада, а нема ничега да се боји." И заиста су баш најновији ресултати ириродних наука а особито геологије и палеонтологије згодни, да истинитост поменуте изреке потврде; дочим материјалиста и атеиста једва могу и једну једину сшалну ириродословну исшину навести, која се не би слагала са науком откривене религије.

(Свршићо ое).