Српски сион
Б р . 44
л ОРПСКИ
СИОН "
здравио Њ. Светости крсно иже. И иоздрав и отпоздрав иропраћен је топлиж и усрдним речма. После тога предводио је градоначеоник карловачки г. Светозар Јанковић заступнике града карловачког, месни кр. котарски суд и у опште чиновништво. професорску колегију, учитељско особље основиих школа, грађане и опште све госте, који се тога дана искупише и поздрави у име свију тих топлим речма Њ. Светости славу свечарску са жељом да милостиви Бог подари Њ. Светости крепка здравља, да може још много година овако лепо.дочекивати своје крсно име на корист домовини, дрквн и народу свом. Њ. Светост се захвалила на тој искреностп и лепој нажњи са жељем, да и сви скупљени са својима па дому исто тако могу славити много и дуго своје крсно име, које је једна од првих особина народа српског. За тим се удалигае сви гости целивајући св. десницу своме Патријарху. Свечани обед заказан је за 1 сат по подне на који се искупио према тескобним локалитетима саразмерно велики број одличних гостију. На обеду је свечарски колач пресекао сам Преузвишени Домаћин са својим гостом, Високопреосвећеним Епископом Германом, а по том папио у славу Божју и св. Димитрија, крсно име својих прадедова. За тим је здравицу здравио својим милим госгима, које жели у већем броју до године видети, када ће их моћи примити у себе нови величанствени двори, у којима жели до године своје крсно име ирославити. За овим је Преосвећени Епископ бачки Гермаи наздравио Њ. Светости са жељом да Њ. Светост много година дочекује и проводи своје крсно име и леии обичај српски, па да поживи како до сада тако и од сада на корист својој отаџбини, срнској цркви и народу. Одушевљено беше отневана песма уз здравицу, за којом је било још много такових, и све у здравље и дуг век данашњега свечара Патријарха српског Георгија, којом приликом се сви сећаху и помиааху добра дела Њ. Светости, која је за ово кратко време учииио цркви и школи народној. Обед је трајао до 5 сати, када се и сви гости разидогае са великом и мелем утехом, да одржавање старих српских облчаја, особито крсног имена могу у данагањим приликама бити добар и јак бедем против свега, што би могло наудити и цркви и имену српском. Народна песма каже: „ Ео крсно име слави, оном и иомаже". Па, помогао Бог и свети Димитрије српском Патријарху Георгију, који овако достојно прославља св. Дпмитрија, крсно име своје и својих прадедова, дајући тиме примера и народу
своме, да слави славу своју, крсно име своје, свечарство своје, ту карактериу цргу народа ерпског, коју у аманет оставише прадедови српски — нотомству свом. |ј. — ('Лколски оавет) држао је 19. октобра о. г. своју седницу у Карловцима нод председнигатвом Његове Светосги, нреузв. г. Патријарха срггског Георгија. Присутни су били чланови: прота Јован Борота, др. Мих. Полит, Стеван Дазић, Теофил Димнћ и заменик главног гак. референта Никола Ђ. Вукићевић. а перо су водили: секретар др. Лаза Секулпћ и подсекретар Душан Јанковић. — Решено .је преко четрдесет иредмета, међу којима су били понајвише пзвештаји о уписивању учеппка и ученица у српс-ке учитељске гаколе и вигае девојачке гаколе. У пову иакрачку учитељску гаколу уписало се 16 приправпика; у сомборску учигељску гаколу уиисало се у I. разред 14 мугаких и 58 женских, а у 1. разред женске препарандије у Г. Карловцу уиисало се 8 ученица. У сомборској ирепарандији има сада свега 57 ученика и 113 ученица, а у горњо-карловачкој 22 ученика и 83 ученице. —- За ирепарандију пакрачку одобрен је потребни трогаак за набавку учила. —'" Сви ученици пакрачке пренарандије, које је управа препоручила, осим једног, Добнли су стипендије. — У горњо-карловачкој пренарандији добило је стипендију њих 15 ученика и ученица, а у сомборској њих тројица. — Професорима сомборске и горњо-карловачке учитељске гаколе утврђена је нлата са 1200 фор. и станарина са 200 фор. — Издани су декрегц учитељима: Михаилу Радовановићу из Багаахида и Дугаану Шикопарији пз Парага. — (Рукоположења у Архидијецези). Дапа 21. о. м. рукоположен је свршенп богослов г. Илџја ШумановпЛ из Шида за ђакона; а дана 22. о. м. за пресвитера. Г. И. Шумановић одређен је за адмииистратора парохије у Горњем Товарнику код Шида. Катихета сри.-велике гимназије карловачке и магистар богословије г. Добривој БранковиЛ ступио је 20. октобра о. г. у манастиру Гргетегу у м,онаШки чин п добио је име Димитрије. а 22. окт. рукоположен је у Карловцима за јерођакона. — (Са треБег ме^ународног отаро-католичког кснгреоа.) Трећи тај конгрес одржан је ове године 16. (28.) августа у древном холаидском граду Ротердаму. Први је одржан г. 1890 у Келну, г. 1893 у Луцерну. Састаје се сваке друге.^цМп© \ но одлуци ирвог конгреса. Цељ тих конгреса је „да зближи међусоЛ-о ' -