Српски сион

<јтр. <ии.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 44.

сш! то г. Живковић, јер је Маљцев имао пред собом и Ловлгина Собран 1е древнихБ литургУи восточнмхТ) и заиаДнмхг и којега г. Живковић цитира иреко Лаврова. Нека нам дакле разјасии г. Живковић откуда таково тумачење код Маљцева, јер је његово дјело најновије од год. 1890., иа се инак не обзире на Еепап(1о1;а ни на друге него тумачи сасвнм друкчије. Откуда то, кажите нам г. Живковићу? Ја мислим да то питање не ће бити од штете ни за кога што се покренз ? ло; само може бити од користи. Јоп1 нешто. Г Живковић вели ®ени, ре као бих с презрењем, ово: „А завири ли г. Ж. у олтар онда, када свештеник свршује то приношење часних дарова, па уочи прављење крсног знака дискосом и пуширом" и т. д. Ја бих г. Живковићу одговорио на то, ако би ми допустио, ово: Нека г. Живковић завири у

лб) Б Ћ Л Е Ш Е Е. — (Крсно име Његове Светооти Патријарха сриског Георгија.) Као сваке тако и ове године прославпла је Његова Светост дан св. великомученика Димитрија, домаћег заштитника и свога и својих нредака онако, како може то прославити и иајвећи достојанственик у цркви и народу срнском, и побожна душа српска. Све што човек чита у књигама, које описују живот и обичаје народа српског, а ноименде како Србин крсно име своје слави, све је то могао Србин ц видети и чути на св. Димптрија код садањег патрпјарха свога. Јога у очп дана могло се видети, како Љ. Светост хита у цркву да се на вечерњу помолн вишњем Творцу и своме патрону св. велпкомученику Димитрију. Са истим српским осећајем рано рани и на сам дан на јутрење које је свечано одслужено од месног и придворног свештенства. као што беше и у очи дана на вечерњу. У обичајено време звонило је на службу Божју, а мало пред тим могли смо видети и Његово Високопреосвештенство господина Епискоиа Бачког Германа, који је похџтао у Карловце да лично поздрави славу своме Патријарху. Сама литургија одслуженаје врло свечано, као што смо ми Карловчани имали ирилике и до сада видети о св. Димитрију од како на па-

(хл В жекникх најновијих издања, па ће наћи после ријечи ткц>а № ткои^х ове ријечи: глаголежол«!*, дмкона шллглетх рТиУдб и пре= л о ж х () 8 ц 'к к р е с т о о в р л з н 'к и под'(Л1х стк1и дтскосх 11 стк1н [10ти()'а, и поклонитса улЈиленн-к. Нека испореди г. Живковић ове ријечи са својим ријечима, па ће се увјерити да бих ја по њетову опису у олтару још њешто видио што у ОлВжшникВ нема. Откуда то? А шта је са ксзх истл Ф ша ? Значи л' то без болова? Ту дакле не могосте наћи браниоца? Напошљетку г. Живковић говори о језику српском тако наивно да се ја с њиме не могу о томе разговарати. А како ћу се и разговарати кад он вели у својој „Литургици" на стр. 23. да су еванђелиста Јована „казивања високоумна"!!! Јован ЖивановиЋ. 1 Г

тријаршиској столици седи Њ. Светост Патријарх Георгије. На служби Божјој начелствовао је Високоиреосвећени Впискои Бачки, господин Герман Опачић, уз асистенцију високопречасне и часне господе: Архимаидрита беочинског и мандатара будимског Платоиа Телечког, Архимаидрита и надзориика манастирских добара Гаврила Змејаиовића, протојереја карловачког Стевана Чобанића, протосинђела п ирофесора богословије Митрофана Шевића, Илариона Зеремског и Јована Живковића нрофесбра богословије, затим архиђакона Лукијана Богдановића, придворног ђакона новосадског Георгија Видидког, иридворног ћакона карловачког Димитрија Бранковића и фенечког ђакона, који је тај дан и за јеромонаха пропзведен. За време службе беше Њ. Светост у олтару где је одсгојала до краја молећи се Богу и св. Димитрију, чије је кољиво на служби освећено. Гимназијски кор је врло складно и течно делу литургију отиојао а дрква саборна била је испуњена побожним народом. После службе похпташе многи одлични и виђенији у двор, да лично ноздраве свечарство преузвишеном свечару. Целокуино свештенство, које се тај дан у Карловци нагало, нредводио је Високопреосвегатени Епископ Бачки, Госи. Герман и но-