Српски сион

Бр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

својим тумачењем није г. Ж. исправио моје лично тумачење, већ је ишао да исправи опће дрквено тумачење, о које г. Ж. не би смио огријешити". И из ове се реченице види јасно како ме г. Живковић баца под њеку сумњу. Али ја знам с киме пмам посла, зато нијесам тако био без памети да бих се упустио голих руку у бој. Г. Живковић вели да је та реченица „већ одавна иротумачена, те да су ша тумачења добила своју сшалносш, од којих се ио благом произвол>ењу одустајати не смије". На то могу ја г. Живковићу казати да то што се овога иитања тиче није истина, ма да он мени не да ријечи при оваким питањима. Ви сте г. Живковићу кад сте били у Раковцу катихета тумачили твша и> ткои^а по Ланрову, а у исто вријеме кад јо изашла ваша „Литургика" у Загребу 1785. изашла је и „Кратка настава о Богослужењу нравославне цркве" од А. Рудакова са 21 урезом превео Хрисант Гркинић протођакон катехет Гимназије у Задру. У Бечу ћ. к. набавништво школских књига 1885., у којој се тви>А Ш ткои^х тумачи овако: „Ткоа Цј ткои ^х тек-к приносафе кск ^х (хата 7гоал:а) и за кса (бса тссота) т. ј. твоје дарове од стране твојих вијерних приносимо теби по твојој заповијести и за све људе и за сва блага". Јесу ли — питам ја г. Живковића — добила „та тумачења своју сталност, од којих се по благом нроизвољењу одустајати не смије". Ви сте тумачили г. Живковићу у Раковцу ученицима својима друкчије, а Гркинић у Задру опет друкчије. Како то смије бити? Па онда ја се чудим и дивим како није Константинг НиколбскШ прото1ереи церкви Успешн Пресватвш Богородицн, что на СћнноИ, који је написао књигу „Пособте кђ изученЈго уста-ва БогослуженЈн нравославнои церкви. С. Петербургг 1888." дошао код вас да иште допуштење да може тумачити тки>А и> ткои^х у својо.ј књизи на сгр. 432. овако: Когда по произнесеши словг ХристовБ1хт,, пћвцн поготт. „Аминб " АрхЈереи и сваценики продолжаготг таИно молитву, в г б которои говорлтг: „Поминагоше сда спасителвнун) заповћдБ" т. ј. зановћв о таинсгвћ евхарисии, и воспоминан всн, нже насг бБшпан : крестЂ, гробг, тридневное воскресеше, на небеса восхожденЈе, одеснуи сћдћше, второе и славиое паки пришеств^е" твоа (т. е. дарБ1) отђ твоихг (т. ј. рабовг), теб4 приноснш,е о всћхг (хата лста

т. е. лгодпхг) и за всн (ха1 бкс ттаута т. е. благодћнн1н). Ја се чудим и дивим како није ПротоЈереи АлексМ Малвцевг настоателБ православннхг церквеи вђ Берлинћ — при императорскомг Росс. Посолвстсћ и вг Потсдамћ, који је превео ВожественнБш Житурпи на њемачки с овијем натиисом: В1е ^оШшћеи 1Л1иг§јеп ипвегег ћеШ&еп Уа1ег Јоћапиев Сћгубо^ото8, Ва81Но8 Је8 Сго88еп ип<1 Сге^опоб Б1а1о^08, ВегНп 1890. дошао код вас да иште допуштење да може на стр. 221. у тој својој књизи споменуту реченицу овако протумачити: „Твоа (т. е. Дарв1) огб твоихђ (— рабовг), тебћ приноснвде о всћхг (— лгодахт.) и за всл (— благодћан1и)". Нека ми каже сад г. Живковић је ли „све што се на литургију односи, већ одавна протумачено, те да су та тумачења добила своју сталност"? Г. Живковић је мислио да сам ја та,ко малоуман да ћу у таким тугаљивим питањима изаћи голих руку без оружја само са својим тумачењима. Знам ја врло добро, с киме имам посла. Али је најљепше то што г. Живковић својега мишљења није знао ни бранити него су срећније то бранили г Ј. Вукадиновић и Лазар Богдановић. Ја кад сам тумачио тки>А и> ткон^х имао сам спомеиуте писце пред собом и словенски текст не обзирући се на матицу. А сад видим из матице да имају право и г. г. Вукадиновић и Богда-новић тумачећи споменуту реченицу са, гледишта грчкога и латинскога језика. Али се не могу да довијем откуда онда таково тумачење МалБцеву, који је употребио преко четрдесет и њеколико извора при превађању и тумачењу својега дивнога дјела. Он је имао пред собом и КепапсШа 1л1иг§;јагит олеп*а1шт со11ес(ло, у којо.ј заиста долази на више мјеста споменута реченица, која гласи овако: та аа гх таЗу ат бсоршу ао1 лродсрврор^, хата тга^та, у.а! 01а тса^та, ха! IV теаасу. Тиа ех ћпз «1оп18 Шн обептив, рго отшћиа, ргор4ег отша, е! 1п отп1ћи8, па је ипак није тако схватио него је гумачи г гки>А (да^к|) и> ткон^к (равижх) тш*к приносАфе и> кс -к^х (/п «д {\х) и за кса (блд= год ^ анУа ). Ја мислим да то није Маљцев чинио без основа, јер његово је дјело особито и одликује му се пријевод дивним њемачким језиком и гдје год је сумњив словенски текст, такова би мјеста он са грчком матицом испоредио и протумачио, као што је чинио и са споменутом реченицом. Нека нам дакле разја-