Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 43.

виђати" (вевсћ. <1. Всћбр!'. стр. 242.). „• Случо,ј и тако исто се ие може узети као узрок тога реда и целисходиости, јер оно, што ми називамо „случајем", метафисички не иостоји и сваки ред, целисходност и правилно уре ђење апсолутно искључује*. Кад се пак у животу говори о „случају", то бива само с тога, да представимо неко дејство или догађај, који се није с намером догодио. II тако се из наведенога види, да се материјалистичке хипотезе не могу одржати, а ми би их на основу разума и науке морали и онда забацити, кад њихову апсурдност нб би и даљим доказима могли објаснити. Ми смо се уверили, да погрешка материјализма не лежи можда у томе, што он у своме размишљању и испитивању сувише далеко иде, него на против, да он не иде довољно далеко; да он код атома остаје, не нитајући за узрок, коме они имају свој постанак да захвале и усљед кога су се они образовали до целисходних стварних облика. „Само треба даље копати" — рекао је једном нриликом велики Њутн; — јеет, само треба даље копати, а не застајати код нај* У овом погдеду чини згодну примедбу још Цицерон: „Ко може веровати, да је свет слупајјно постао, ја га не схваћам, вашто ие би и то веровао, да су просипањем беабројних слова по земљи могјш постати и „Енијеви анали", тако, да су се одмах могли читати". (1)е паг. сТвог. II. 37.)

ближих секундарних узрока, него треба ићи до крајњег и највишег, до примарног узрока. којим се једино мишљење задовољити може, до Бога. Материјализам врло слабо тумачи жсштак органскога живота у биљака, животиња и у човека; — шта више, но материјалистичкој хипотези био би факт неке радње, која изнутра својом сопственом снагом делује, управо немогућ, те се не би дао ни замислити. Јер атоми су као материјални елементи без живота, — без свести, — те тако би могли из себе и кроз саме себе нешто живо и свесно произвести ? Тада би морао бити лажан или закон узрочности, по коме се за свако дејство сходан узрок претноставити мора, или би свака у опште комбинација тих материјалних елемената већ по себи морала бити жива, што за цело није истина; — на против, ти елементи, да би се из њих неко органичко тело створило, требају неки узрок, који стоји изнад сила проете мртве материје и кога ми животним начелом, животном оилом, — душом називамо; тек она даје по себи мртвој материји живот и радиност, а сааа има своје порекло у апсолутном животу, у извору васцелог живота — у ЈЈогу, јер: „Богк нЂсшв Богг мертвихг, но живихг" — вели Христос. (Лук. 20, 38.; ће се).

ПРОПОВЕД на светог Великомученика Димитрија.

Господе над силама! благо човеку. који се у те узда. Псал. 84. 12. Ево се данас, љубазна браћо моја, искуиисмо у овом светом храму, не само, да узносимо иохвале и да будемо слушаоци похвала светом великомученику Димитрију, него да и сами тежимо свима нашим силама, да наш живот и да наша дела буду упорављена по животу овог великог светитеља наше свете православне цркве. Искуписмо се, да одамо достојну иошту по божности и да подигнемо из дубине душе наше топле молитве светрм великомученику Димитрију. Пре свега ћу вам, драга браћо моја, испричати живот овог угодника Божјег; показаћу вам, како је он својим животом, својим богомудрим

деловањем и радом иа и својом мученичком смрћу на послетку иоказао истиниту љубав и ревност према спасителној науци Господа иашег Исуса Христа, тако, да га је свста црква нравославна уврстила у број њезиних светитсља и угодника и његовом помену одредила дапашњи дан сваке године. Свети Великомученик Димитрије био је родом из Солуна, главног града Тракије, а син највишег достојанственика у том граду. Родитељи његови, будући и сами Хришћани, старали су се да васпитају свога сина у духу вере Христове и страху Господњем. У то доба римски цареви, као Максимијан, Диоклецијан и други, гонили су Хришћане, држећи их за људе, који теже, да