Српски сион

Б р . 45.

„ОРПСКИ СИОН "

С тр . 715.

оца евог великог жупана сриског Стевана Немање. Св. нам се Сава пресели у дворе Оца небесног, али рад Његов дубоко ухвати корена у срцима Његових иотомака. Тако ево и достојни насљедник св. Саве, наш св. Латријарх Теоргије ЂранковиЛ, видећи у каквом се жалосном стању наша школа налази, иодиже нам овај просветни храм, једино за корист нашу, у име чега Му се ми деца најтонлије захваљујемо кличући: Да Бог поживи Његову Светост као добротвора народа српског!'! Живио!" И опет уз бурно и одушевљено клицање: Живио св. Патријарх, новратимо се сви натраг у цркву а но довршеној литургији народ је отишао у стару школу на објед кога је г. управитељ властелинства др. Максимовић приредити дао; дочим свештенство^ изасланици, иредседник и одборници и сва страиа интелигенција беху на обједу код свршеног богослова Стевана Белендерића, сина покојног пароха Белобрдског Михаила, који је потоњи много радио и заузимао се, да се у Беломбрду вероисповедна школа ноново успостави, али не доживи овог свечаног плода његова труда. Приметити имам: да је црквена скунштина, која је прије почетка литургије своју седницу држала у којој се прочитало осповно писмо, а наиме: да Његова Светост уступа на дар својим трошком подигнуту школску зграду црквеној општини у сврху српске вероисповедие школе; надаље, учитељу на уживање, уз плату, коју му црквена општина издаје, — 6 јутара ораће; а учитељицу да ће Његова Светост о

КРАТАК ОДГОВОР Њ Према позиву, а на умирење мојих многоштованих пријатеља у бр. 42. о. г. „Срп. Сиона", нринуђен сам да изјавим: Рекоманд. иисмима под бр. 717. Пакрац и 135. Капела, а још у почетку мјесеца септембра о. г. иовела се ријеч између иречасног господина Анатолија Јанковића и моје незнатности о благослову за I. свеску мога дјела. Остало је на овоме: „До Житрова-дне одлучиДе претплатници, а онда % затражити, путем Његов. Високоиреосвештенства госиодина епископа Жирона, благослов и одо-

свом трошку издржавати и илаћати, — однремила једнодушно сљедећи брзојав Његовој Светости у Карловце: „Црквена општина дубоко троиута великим даром кога учинисте нама и нашој деци — полази у св. храм да се иомоли СвемогуКему за дуги — по цркву, народност и школу срнску — потребит и користан живот Светости Ваше!" При обједу пала је прва здравица св. Патријарху од стране г. изасланика кот. области, затим од госп. проте и од .једног ратара Белобрдског, који је изаслан од народа, да се и овде у име свих Белобрдаца захвали Његовој Светости, као ноглавици, властелину и великом добротвору Белобрдском, што је иопраћено од стране пароха даљског Милоша Рајачића и свих присутних са Тронаром св. великомученика Димитрија, као патрона Њ. Светости, а од стране житеља белобрдских са 6 топовских метака и звонењем звона. Осим тога здравице су подизаие г. изасланику Вукићевићу, г. управитељу властелинства Максимовићу, који иије жалио труда само да ова школа што лепша и украшенија а освећење што свечаније буде; затим изасланику кот. области, свештенству; а г. Вукићевић здравио је честитој општини Белобрдској — након чега су г. Вукићевић и г. Максимовић уз нуцњаву тоиова одпутовали у Даљ. Радост и одушевл,ење је у свих ирисутних неизмерно било, а у многих могло се видети да од радости почеше плакати. Завршујући, кличем и сад, заједно са Белобрдцима: Бог поживио добротвора срнске школе св. Иатријарха Георгија. — Слава "му! — виЋ. „ЈЕДНУ ПРИМЈЕДБУ". брење св. Синода ". Томе не цротуслови ни она моја реченица, отштампана на стр. 669. о. л. „Ако не буде претплатника, неЛе бити ни I. свеске мога дјела, баш за то и чекам са молбом за дозволу и благослов св. Синода". Према овоме одпадају све примједбе, а ја сам врло, врло благодаран неиознатом у Христу брату „монаху", па и славном уредништву „Срп. Сиона", на признању мог мучног и тешког рада, као и на топлој препоруци, код оних, којима је дјело намијењено.