Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

и код вас овде, те му с тога свака благодарна душа српска не само овде, него на далеко у Српству вазда кличе: Живио нам наш св. Патријарх Георгије! а слава узвишеног имена његовог пек се и данас са овог места, а због овако великог и нреважног дара, пронесе по васцелом Српству! Слава му! Слава и хвала нека је високоблагородном г. Дру Милану Максимовићу, одвјетнику и управитељу властелинства Даљског, који је градњу овог красног зданија с таковим одушевљењем руководио! Бог га живио са дичном му супругом и милом децом њиховом. Божији свети благоелов и велика милост, нека их и надал>е у животу прати ; а народ српски се јошт дуго и дуго дичио и поносио с њима! Живили! Видите, драга браћо моја, како је то леио и красно кад слушате свога узвишеног иоглавицу, кад слушате оне, од којих милости, у многоме, ваша судба, ваш бољи удес зависи. Останите само тако свагда послушни према својим старијим и иредпостављеним, иак сам уверен, да вас глава неће заболети, но да ћете за коју годину служити многима суседима вашим за примјер и узор! Свети патријарх наш, коме напредак народа нашег, па и ваш ево, на с.рцу лежи, зиајући, да од изображења народа нашег, од школе дакле, и његова боља будућност зависи, подигао Вам је овако красну школу и постарао се и за г. г. учитеље, да школа буде заиста жива, а не само иразно зданије, а од вас ће сад, драга браћо, зависити, како сте Ви ту узвишену, ту племениту замисао вашег тако великог добротвора и благодјеја схватили. Од вас ће сад самих зависити хоће ли ове красне просторије бити и на даље празне, као што иређашњих година беху, или ће бити препуне ваше миле дечице; хоће ли бити заиста права и жива задужбииа вашег великог благодјеја; јер од тога од ваше разборитости, од ваше трезвене и добре воље, од уредног пшљања ваше деце у школу и цркву, од уредног похађања школе зависи сав напредак ваше деце а богме и Ваш! А то све, драга браћо, од селе само од вас зависи. 0, камо лепе .среће но нас све и ио народ наш, да хоће и народ наш једаред да дође до тог увиђења, да му је школа од највеће потребе. иа да своју децу редовно у школу шаље и то без опомене и без натеривања, као што то сви просвећени народи раде, — јер се ; богољубезни

моји, у школи мудрост и с.ве оно што из њи ироизлази и што човека сретним чини — уче. Та то су вам јошт у она нрастара времеиа људп увидили, те нам и само св. Писмо на једном месту вели: да мудрост држи у десници части и госнодства а у шуици богатство и славу. А наш врли песник вели: „дижите школе, деца Вас моле". Мало речи браћо, али од превеликог и иреважног значаја! А то богољубезни моји значи: да се у свему око реда и уредног издржавања и уздржавања школе наше својски старамо, јер ако и од сад будете према школи својој немарни и нехатни, нећете имати ноже| лане цјели! Благо оном народу који се за своју I школу и за добро одрањивање и васпитање своје деце озбиљно стара. А сад, драга моја дечице, још се ево вама обраћам: запамтите добро овај данашњи, за вас значајни и свечани дан, сећајте се увек, за цео живот ваш с вечитом и топлом благодарношћу св. иатријарха Георгија, који вам је овако лепу школу саградио; дубоко у њежна срца ваша убиљежите Његово име као највећег благодјеја вашег, који вас кроз мене свога изасланика, очински благосиља. —■ А при растанку овом нашем послушајте добро и ово неколико мудрих речи, те их добро запамтите и често их се у животу вашем сећајте: „знање је светлост. знање је моћ, учите децо даи и ноћ". У овако свсчаном тренутку при овом растанку нашем, ускликните и ви данас децо своме великом благодјеју: Живио св. иатријарх Георгије, и сад нек се први пут заори у овом српском здарву, дивна песма светитељу Сави!" Иошто ученици одпојаше: Ускликннмо с л>убављу Светитељу Сави — пристуии г. изасланик Школског Савета Вукићевић, те је у подужем врло лепом говору разложио шта је српска вероисповедна школа, препоручив Белобрдцима, да децу своју у крило њено шаљу, и поучив ученике на њихову дужност, ако себи хоће да ко ристе. После овога говора, један се ученик захвали следећим речима: „Високопоштовани Оцеви и мили добротвори! Много сам пута са мојим школским друговима у школи слушао а и из српске повеснице читао о нашем српском првоучитсљу и просветитељу светоме Сави, да је Ои из гореће љубави према роду свом, да га просвети Христовом науком, одрекао се све блистајуће се красоте у двору