Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 117.

јић, свештеник у Сентомашу 5 фор., Душан Јосимовић, парох у Молу 5 фор., Георгије Коњевић, сист. иарох. иомоћ. у Молу 5 фор., Панта нл. Поповић, иарох у Петровом-селу 5 фор., Јосиф Поповић, парох у Адн 5 фор., Јован Павловић, протојереј-парох у Ади 1 фор.. Лазар Шевић, капелан у Ади 1 фор., Александар Николић, протојереј-парох у Сенти 5 фор.. Трива Влашић, нарох у Сенти 5 фор., Павле Ковачевић, парох у Ст. Кањшки 2 фор., Младеи Јосић, иарох у Мартоношу 5 фор., Георгпје Јеврић, нарох у Сегедииу 1 фор. Нека је и на овоме месту хвала пречасном господину проти Јовану Бороти, а и свима осталим приложннцижа! — (Успеси православне мисије у Северној Америци. — Покрет међу Пољацима у Америци око оснива&а независне народне цркве и протеот против вега. — Одзиви поводом папске енциклике и једна прича о вој.) Под енергичним руководством преасвећенога еиискоиа Николаја, мрежа мнсиопарскнх места у северној Америци шири се на све стране и чине се са успехом иокушаји, да се нодигну нравославне цркве и у таковим градовима, у којпма су нравославна насељења давно већ заборавнла сладост и мплину нравославнога црквенОга богослужења. Осим средпшта амерпканског живота, као што је Њу-Јорк п Чпкаго, дознајемо, да се православна црква гради, међу осталима, у Иортланду (граду Орегоиу) и другим местима. Један од најенергичиијнх раденика на овом пољу јесте отац Севастијан ДабовиЛ, Србин, који се васнитао у Сан-Францпску при }>уској црквн којој се сасвим одао у службу. Стојећи у тес-ној вези са својпм санлеменицима, он пх за време обилажења разних градова сабпра, организује од њих општиие и склања међу њпма имућна лпца на подизање храмова. Американска штампа с интересом прати развитак право славне мисије и према њој је нотпуно расиоложена.* * Правосдавна мисија у севсрној Аморици прославила је 26 септембра о. г. своју стогодитњицу Прослава је одржана у Н>у-Јорку ио нрограму преосвештеног епископа Николаја а прослављена је богослужењем и духовним концертима и у Русији. — Отац Севастијан Дабовић је родом из Воке Которске: — Мисао, да се у Америци оснује православна мисија, мисао је рускога трговца Шелсхона, коју је мисао овај предложио руском св. Синоду, а овајју и прихватио. Ирви мисијонари били су калуђери валаамског манастира. Јосиф , начелник мисије и епископ острва Кадрака; затим јеромонаси Јувеналије. Макарије, и Атанасије; јерођакон СтеФан и Нектарије и монаси Герман и Јосиф. Мисија та има и својих мученика. 0. Јувенала су убили дивљаци, а г. 1797 утопили се сједним: бродом у

— Америка нредставља широко поље за миспонарски рад, но се захтева много такта, да се у раду томе ногоди увек згодан моменат. Благодарећи иотиуној слободи црквено-религиозних одношаја, тамо је без престанка врење, шта више сред такових општина, које се горде и нонос-е својим авторитетом, као на нр. римски католицизам. Народностн у католицизму постојано покушавају, да се ослободе његовог пскључивог јарма у корист иародне самосталности. Ту тенденцију у последње време покаваше ■гамо и најоданији иначе сипови папскога престола, као што су Пољацн. На земљишту Новога Света, под утецајем нових ветрова, у знатном делу нољских насељеннка нојавила се жеља и тежња да збаце са себе јарам напизма и да оснују незавнсну нароциу пољску цркву у Амерпци. У тој цељи је, у граду Клевелаиду, била п конференција, на којој су учествовалп Пољацп н из других американских градова, а на којој се претресало питање, како да организују такову цркву. Као главии вођ тога нокрета нстакао се од унлива натер Колашевски. Но одбацујући наиу, пољска оиштина 'ноказала се без више црквене главе, па да би се извукли из тога необичпога за Пољаке положаја они су примили старешпнство нознатог американског старокатоличког епнскона Вилата, који је с радошћу примио тај позпв. Шта ће бити из тога досга несродног савеза, још је непознато; но факат је у сваком случају врло занимљив. Међу тим тај покрет је јако узнемирио друге Лољаке, којп су остали верни наии. Ови последњп сазваше и своју конференцију, на којој су жестоко облнчили „јеретичке" тенденције своје браће. Говорници — Пољаци грмили су на „јеретпке" својим нламеним речима и противно од њих славили су папу и римску цркву, величаЈући последњу као јединсгвену чуварицу истине. На пример патер Барзинскн из Чикага самопоуздано је говорио, да кад би и анђео с неба сишао и иочео говорити учење, које није једнако учењу, које држи римска црква, то и њега не треба слушати и примати. Ове су речи до крајности у .збуниле народиу масу и ствар је дошла до јавиога судара међу непрпјатељским партијама. Када је нартија Колашевскога приредила торжаствеиу океану: епископ Јосиф, о . Макарије п јерођакон СтСФаи Миеија ипак није пропала, јер ју је прихватио и одржао монах Герман Данас она папредујс 'лод енергичним руководством епископа Николаја Колики су јој успеси, о томе података немамо. Она успева и, у име истине православља, ми желимо, да јој успеси бивају све већи. Ур.