Српски сион

Стр. 718.

литију на гробље, тада је била предусретнута од нротивне партије поругама и зввждаљем и у метежу одјекнуо је шта више метак из револвера, којии је рањен био један од чланова нољске народне дркве. Занимљиво је какав ће бити даљи развитак тога иокрета. Покушаји за оснивање народних цркава, бивали су не једном у Америци, и они су појмљиви протест религиозне свести против папскогаугњетавања. — У римско-католичком свету развија се и даље покрет, започет под утецајем лстске внциклике о сједињењу цркава. Агенти напства ненрестано пропагишу идеју јединства хришћанства и, сликајући невољу и беду раздељења, јасно означују и показују она блага, која бн се изродила на срећу хришћанских народа, кад би оии сви -- смирено нрипали папучи непогрешивога „намесника Вога вишњега на земљи", као што велича себе пана у тој енциклики. Особпте погледе папство баца на Енглеску, о чијем су обраћењу у римски католицизам не једаред прорицали римске публицисте. Тако пре кратког времена римски архиепископ Лондонски кардинал Воган сам је прочптао лекцију о сједињењу хришћансгва. Та лекција, изговорена пред једним римо-католпчким друштвом, бијаше у суштини позив Енглезима, да се нотчпне папском пресголу. Позив је био састављен врло умно и ласкаво, но он није инак произвео онога утиска, на који је рачунао кардинал, јер је и штампа прешла преко њега готово ћутањем, ограничивши се кратким саонштењем о његовом садржају. Узрок тај налазн се у логичиој слабости римске аргументације, која почива на самовољним предносгавкама. Кардинал је свој позив темељио на тој основп, да је римска црква јединоспасавајућа и да је она слична са црквом васељенеком, католичком, тако, да ко је изван рпмске цркве, тај је тим самим изван васељенске цркве. Но како није могао то доказати, то и сила његове аргументације није могла произвесги потребнога утиска, него је лекција дала само непотребнп повод енглеској црквеној штампп, да упореди права римске цркве на католнцизам са нравом, које нрипада цркви источној. И упоређење се показало сасвим — не у корист прве. „Пошто се ми сви, примећује овим поводом енглескп „Црквенн обзор" (орган внсокоцрквене партије), већма нрибли г .ујемо ка узајамном општењу с православном црквом, то је и природно, да нам је боље да држимо страну пеизмењепога истока него иревртљивога запада (уо1аШе \\ г ев1з), који без престанка измшпљава нове чланове вере и тим начином иоставља себе у ред тих сампх јеретика, против којих бинас хтео да сачува кардинал.

— Пе ће бити без интереса, да с-аопштимо о причи, која је скопчана са папином енцикликом. Штамнање се сиремало у тајности, јер је папа желео, да до изласка њенога из штамие нико не сазна о њепом садржају, како би се појавила неочекивано, — изненада, као трубни глас арханђела, који навешћава мир и добру вољу целоме свету. А какво је било изненађење и негодовање у ватикану, када је енциклика у потпуном своме тексту изненада изашла у париским новинама недељу дана раније, но што је желео папа! Одпочело се пажљиво истраживање виновника те забрањене несмерности; подвргнути су били инквизиторском испитивању сви словослагачи и слуге у ватиканској штампарији и већпна их је замењено новим људима, ма да и није било доказано њихово суделовање у нарушавању тајне. Пажљивије истраживање дела, као што се говори, открило је тај факат, да је као главни виновник био пронађеи један од виших чиновиика саме курије, гато је учинило на папу ЈГава ХШ. врло тежак утисак. То га је уверило, како мало може да се ослони на најближа му лица, готова да продаду тајне своје непогрешиве главе за лепу новчану награду при првој могућности. („Ц. В.") ' Г. А. Н.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. — Др. ЈБубомир Неди^, професор у Београду, у друштву са неколико нријатеља, покреће од почетка идуће годипе књижеван лист, који ће се звати „Српеки Преглед\ Лист би излазио два пут месечно, око половине и крајем свакога месеца, у свескама од четири табака. С претнлатом се ваља пријаВити до 1. декембра о. г., а сама претплата ноложила би се тек ношто би се објавило да је листу осигуран излазак. Цена је листу: на годину 20 динара, на пола године 10 дињ, а на три месеца 5 дииара. — Летопио „Матице Српске". Уређује А. Хаџић. - Књига 180. —- Свеска четврта за г. 1894. У Новом Саду, шгампарија српске књнжаре Враће М. Поповића, 1894. -— 8-на, стр. 159. — Изжеђу осталих чланака штампана је у овој свесци п лепа расправа с натписом: „Када је ударен темељ и када је сазидана Душанова црква св. архангела Мпхаила и Гаврила на Бистрици код Призрена", од Јована РадониИа, философа у Бечу. — Од нове годиие излазпће на Цетињу, у Црној Гори, књижевни лист „Луча", а издаваће га друпггво „Горски Венац". Књижевни лист „Луча" излазиће у месечним свескама од два до три табака.