Српски сион

Б р . 45.

„СРПСКИ СИОЊ"

С тр . 711.

мора бити уравнан п.чи уређен; дакле, остаје нам само прва хипотеза. У нечег што је битно морају заиста и његови саставни елементи бити битни. Равнање и брзина су битни елементи кретања, те би се с' тога морало претпоставити увек исто кретање и са истом брзином. Но на против свет је пролазио кроз разне Фазе, а томе је узрок: разлпка кретања. Мора се даклем усвојити — као што рече Боећио — 1 да имаде један непокретни покретач који све креће. Ово је кретање уравнано и уређено, те гај ред, што влада како у целини тако и у нојединим деловима универсума, баш упада нам у очи при том нашем расматрању. Он избија свугде; у небесној висини и најнижим створењима разазнаје га и просто наше око и учењачко око, наоружано са најјачим оитичким инструментима. Господо! Како да објаснимо тај ред? Неки су приповедали о неким неопходним случајним условима у којима се налази материја.

Случајни услови!!!... А зар то није исто, што и случај ?! Па ко би још могао веровати, да је узрок" сталног поретка — случај?! Други опет причају о природним законима. А п1та су ти природпи закони? То су изражаји неке интелигенције; но још нису сама та пнтелигенција. То су узроци, што навештују неко оруђе. И тако, у колико сретамо неопходност у козмичким иојавама, то она мора да зависи оД неког Фатализма; све то ваљда усуд хоће, да тако бива. Но то није онај мухамедански Фатализам са силним Алахом, већ јадни и кукавни Фатанизам са слегшм случајем. Као што морамо, ако хоћемо да појмимо ностанак дана и ноћи, замислити себи округлу Форму земље, која се око сунца окреће, исто тако морамо усвојити идеју о Богу, ако хоћемо да схватимо ову савршеност света и овај иоредак у свим стварима. (Свршиће се).

чк

РУКОВОДСТВО БШШСКОЈ ИСТОРИЈИ НОВОГА ЗЖТД.

Дио четврти.

Дјела и учење Иеуеа Хриета од друге до треће паехе. (Наставак).

Прошавши до са-да већи дио Палестине увјерио се Спаситељ, да је изабрани на,род у иогледу духовном „ изнурен и расијан, као овце без иасшира" будући да немаше правијех учитеља и пастира, који би кадри били просвијетити ум његов и приуготовити га за иримање царства небескога, које ее приближаваше. Омијерајући на то, рече он ученицима својима, како има много жетине, а мало жетелаца. Усљед тога заповједи им, да се моле Господину жетве, да учини из њих достојне жетеоце и посла их затијем све двојицу по двојицу на све, стране, да уче народ, утврђују учење његово и чине добра, дјела у име његово. Прије него ће их оиремити ноучи их како ће поступати и дјеловати на том свом нроповједничком путовању. Сад имађаху да ограниче рад свој на изгубљене овце дома Израид,ева, не залазећи. међу Самарјане и незна-

бошце. Предметом проповиједи њихове имаше да послужи блискост царства небескога, коју морају иоткрјепљивати чудесима и доброчинствима. Не треба да понесу собом ни трошка за храну, ни новца у пбјасевима својима, ни двоје одијело, ни путничке обуће, већ нека иду у обичнијем сандалама од палмове коре; чак не треба да понесу ни штап на пут, ако га већ немају. Мисија се њихова имађаше, баш као и све велике и плодотворне мисије, за које зна свијет, одликовати потпуном једноставнонгћу и они имађаху живити од својијехвластитијех средстава Позната гостољубивоот на истоку, која често послужи као средство за ширење новијех учења, имаше и њима да пружа довољно средстава- за живот. Улазећи у град, треба да сврћу у ону кућу, гдје се надају да ће их радосно примити, поздрављајући укућане са старинскијем и високоцијење-