Српски сион

Стр. 712.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

нијем поздравом: „ мир у куЛи овој." Буде ли кућа доетојна тога, имаће п поздра-в моћ, а не будз ли вратиће им се. Ако ли их изагнају, нека отрееу прах са ногу својијех, показујући тијем, е говорише истину и да се символички очиетише од сваке одговорности зарад ријечи тих, које су за осуду, а која ће осуда теже пасти на очите и окорјеле пакоснике видјела, него ли на најтамнија мјеста незнабожачка свијета, која или никада не обасја видјело или их обасја тек мало. Упутивши ученике своје да буду стални у вјери, кротки у опхођењу, једноставнп до самоодрицан>а, јер су то први услови за успјех мисијонарска рада, поче их укрепљивати Христос против неминовнијех искушавања и гоњења, која ће их стићи у раду њихову. Биће прилика кад ће морати постуиати не само кротко као голубови, већ и као змије мудро, јер их он шаље као овде међу вукове. Он им у напријед каза, е ће морати много шта поднијети за то вријеме, а особито у будућем њиховом аиостолском раду, јер вући ће их на судове и бичевати у еинагогама,, изводити их да им еуде управитељи и дареви ; но поред свег тог не треба да се брину, шта ће и како ће говорити, јер ће им дано бити с више игга да говоре. Учење о миру изврнуће људи злијем страстима у бојни поклич јароети и злобе и опи ће морати бјежати испред својијех гони-

Осве&ење српске вероиспс Днс 23. октобра о. г. освећена је ново-сазидана зграда за српску вероисноведну школу у Беломбрду, коју је Његова Светост преузвишени наш Архинастир Георгије, о Свом трошку нз темеља саградити дао! Школа та врло је дивна — какву ни многе машс варопш немају, а зидана је од саме нечене цигље и јаке нове грађе. Састоји се пак из 2 школске собе, великог ходника, из 3 собе за учитеља, затим кухиње, коморе, иодрума а сада се зида још штала и шупа. Ограђена је нак са јаким зидом, а од школских врата до цркве је постављсна каменита стаза. У школама су све ствари нове. И тако украшена и доготовљена школа, горе реченог дана, иајсвечаније је освећепа и у властништво црквеној општини Белобрцској нредана, Освећење је обавио пре-

теља из града у град. Али нека претрпе до краја, јер не ће они још ни обићи градове Израиљеве, а већ ће доћи син човјечији. Напосљетку бодраше их напомињући им, шта он сам све препати и на какве све препријеке наилажагае. Нека се не боје. Бог који се брине и о малијем птидама, да не падну на земљу без воље његове, који изброји чак и косу на гла-ви њиховој, који држи у руци својој судбину не само обична живота и емрти, већ и живота вјечнога и смрти вјечне, и кога се морамо према томе већма бојати него ли вукова на земљи — тај ће Бог бити с њима; он признаје оне, који признаше Сина његова, а одбацује оне, који њега одбацише. Они иду у свијет борбе и мржње, која ће се још јаче разбуктати због свијета. који одбацише. Чак ће најближи и најмилији њихови устати против њих и пристати уз свијет. Али они, који желе да буду прави иосљедоватељи његови, ти се морају зарад њега одрећи свега, морају узети крст свој и поћи за њиме. А затијем да их утјеши рече им, да ће они бити у свијету као што и он би у свијету; да ће они, који приме њих, примити њега; јер је изгубити живот због њега више, него ли га наћи; да чаша воде хладне, дана најмлафему и најмањему између малијех његовијех, не ће остати без заелужене награде у царству небеском. (Наетавиће се).

здне школе у Беломбрду. часни госн. прота осечки Лазар Поповић са паросима Миланом Панрићем из Тења и Душаном Магарашевићем из Дал.а у нрисутности изасланика Његове Светости: г. уиравитеља власте ■ линства даљског Дра Милаиа Максимовића и иза сланика високосл. Школског Савета, г. Николе Вукићевића, изасланика котар. области г. нристава Јузбашића и силног народа, мјестног и околног. Пред свршетак освећења предао је пзасланик Његове Светости г. др. Милан Максимовић нову школу црквеиој онштини следећим говором : „Поштована Господо и драга браћо! Дошао сам у средину Вашу као застуиник Његове Светости преузвишеног госнодина Патријарха Георгија Бранковића, да будем учеспик данашње светковине, којом светковином осветисмо нову