Српски сион
Отр. 746
„СРПСКИ
СИОН."
В р . 47.
за тим опет: Мала ласта лети даље Са срдачнш поздравож . . . а ваља да је: Мала ласто !., . Кад се у игри спомене име дотичног детета, увек се пред истим каже: „лепи" или: „лепа", а ово не треба да буде, него: „добри" или: „добра", а лако је појмити: за што?! У игри је често потребно и бројање. За то нека деда и то уче до 10, а ако се може и до 20, уз то треба да уче и разумевати, шта је с паром и без пара? За декламовање (краснословљење) узима се — заједно са мађарскима — до 30 песама. Све, што смо навели, важи за сва 3 степена т. ј. разреда, па и оно, што ће се ниже означити. Овде саопштавамо наставно градиво сомборског српског вероисповедног забавишта, у ком се и приправнице вежбају, од 1892./3. год., што ми је добротом сл. уредпиштва цењеног „Школског Листа" до руку дошло ире, него што је оно у истом часопису на јавност изишло, на чему се и овим путем: срдачна хвала изриче! Појање већ је наведено. Песме за певање: 1. Птичице (Благо нама птицама). 2. Весело сам дете... 3 Хајд на ноге, хајд у школу! 4. Чистоћа (Голуб седи на стрехици). 5. Циц! (Ал' се небо осмехива. . .). 6. Ми смо деца весела... 7. Деда и унук (Уз'о деда свог унука...) 8. Ја сам Србин, српски син.. . 9. Ја сам млада Српкиња. . . 10. Пчелица (Лети пчела малена...). 11 Мајска песма (Већ се поља сва зелене. .) 12. 0 косидби (И поток и река...) 13. Песма младог занатлије (Ја сам млади занатлија...). 14. Пчела и голуб (Тражила меда пчелица мала...) 15. Тежакова песма у пролеће (зелени се мио брег. . .). 16. Свегевпуе е§ те§&у (Ме^егеМ а сзегебпуе ев те^§,'у. . .). 17. Кд§ ћопуес! (К18 ка<;опа уа^уок еп.. .). Игре: 1. Мала ласта (Долетела мала ласта. . ). 2. Игра коло, игра коло на двадесет и два. . . 3. Паун (Паун пасе . .). 4. Слепи миш. 5. А 1»окге1а (8гес1ет вгер гогваја!;. . .). 6. Ви^јик е&уће ијјашка^! . . . 7. К18 к>гаа8гок (Мо81 е^уиМ епекеЏипк! , . .). 8. Виј, ђиј, 20М а§! . .. 9. Кеп<1^уаког1а1ок (Е§,у, кеМб, ћагот, П ®8У- • •)• 10. Уп'а^аги8 (ВеиИеиет к18 кег!е-
те1...). 11. Сактћћаг (Ку188ик к1 а §а1атћ ћага!!). Песме за декламовање: 1. Завет (Обричем ти, Боже благи!...). 2. Радује се птица. 3. Ево имам уха два!... 4. Јагњешце (Имам јагње малено..). 5. Кад улицом ти пролазиш. 6. Страшљивац (Ко се боји сам у соби...). 7. Јесен (Радујте се, јесен дође!...). 8. Рода (Ево нам рода долеће!...). 9. Паде семе у земљицу... 10. Ала је та мачка! 11. Ево имам два ока у глави! 12. Ја сам мален и нејак. У цењеном „Школском ЈГисту" излази сваке године цело наставно градиво сомборског српског вероисповедног забавишта у ком се и приправнице вежбају. Песме за декламовање, што се у реченом наставном плану наводе, налазе се у нашим будимским и Натошевићевим читанкама, у Змајевој „Певанији", где их је на избор, а заиста су дивне — и у књиЗи: „А к18с1ес111еуе1е8 е8 тбЉгегип кегЈкопууе. бтокергб — т1е2е!;ек ев 82и1ок бгатага. 1г1а 82егс1аће1у1 Ас1о11. Вис1аре8(;. 1884. Ага 80 кг." (Награђена са 50 дуката) п у: „Ја1ек-, уега- ев <1а1о8-кбпуу Мас1ес1ек 8г4тага. ОвзгеМШуа ах огвга &08 к18 (1ес1оуокерго- т!еге1; 1апап кага1б1. Вис1аре84.1882." Друго — знатно проширено издање — изишло је 1890. год. Цена 1 ф. 20 н. Тих дела држао сам се при састављању ове књижице. — Оем тога споменути ми ваља, да се песме: „Србин" и „Срикиња" од Јов. Суботића, што се по већ истакнутом градиву такође у забавишту — ма и не целе — уче, находе по свима скоро „песмарицама" и „лирама." У оним чика Јовиним сгиховима, што су писани к слици, ваљало би вешто реч-две изменити. а то, рекао бих, у оваковим приликама сме се и треба да чини, како се не би опазио недостатак илустрације, тако н. пр. у онима: „Ево мала Јуца"... и т. д. Песмице за учење на изуст* нека су лако разумљиве, посве течне. а сликови лепи, да се т. ј. по нагласцима потпуно слажу. Свака мање позната реч нека се протумачи, а ваља назити и бирати такове ствари, у којима нема туђинских назива. Довољно је, да се за један пут само два реда науче, месечно пак до де* Око 40 песмица, ли за такову потребу, превео еам и ирерадио 1 еа иемачког и мађарског. Оие су својина славног месног школског одбора сентомашког, на који се обратити ваља, ако би ко вољан био да их набави.