Српски сион

С тр . 742.

„орпеки сион. ц

Б р . 47.

ХРИСТОС Ј Поука у недељу $ „Браћо, Хриотос је лир паш". (Ефес. II, 14.) Ко не жели мира? И ево св. Апостол указује, где и у кога нам ваља тражити тога мира, тог жељеног блага: браЉ! Христос је мир наш. Но — јаох! човечанство скоро две хил^аде година слуша ову реч и не оиажа је, не поклања јој пажрће своје. Траже себи људи мира и до сада, као што су у времена апостолска, али, на жалост, мимо Христа траже мира, или што је то исто — задовољства и среће, мира душевнога. Природно је да га и не налазе. За што? За то, што га не онде и не тако траже, где и како би ваљало тражити. Траже га људи у свету, иа земљи; но како и шта свет овај пролазни може да даде човеку добро и блажено, утешно, — кад је он и сам баш сав у злу. Какав је мир у свету и од света, кад он и сам управо мира не зна! Какав мир, задовољство и спокојство може наћи човек у свету, кад у свету ништа стално и сигурно иије, и — да не говорим већ о људима, но и свака травка, свака животинлша и бубица живе доиста на рачун једна друге, и у сталном непријатељству једна с другом? — Дрво загушује дрво, птица истребљује птицу, звер — звера, човек — све што постоји на земљи, и то често без сваке нужде. Какав нам је мир од света, и може ли он бити вечним, кад на зсмлј И ништа вечно није, кад је све пролазно и песталио? Али, поиављам, човечанство ипак пријања к земљи и од ње и на њој, а не у Христу већином тражи среће и радости. — И у току векова шта нису истраживали и пронашли људи за утврђење среће ове? Народи ратоваше и мирише се и савезе склапаше, да само постигну мира; поједини људи оснивају друштва, проналазе разне машине, жељезничке иутеве и т. д. да би нашли и обезбедили себи благостање и у задовољству земном да би нашли задовољство душевно, и — јаој! — све бадава: задовољство се не даје човеку. —- Што шта вигие осигурава себе, тим се мање мирним осећа, тражећи и желећи све више и више. И то сваки зна. Свима је познато, како мало даје свет овој радости човеку, шта више и у том случају, кад човек може да располаже добрима света овога одлучно но својој вољи,

: МИР нАШ. ^-ту по Духовима. кад може да има и да чини у сваком тренутку — све, што захте и зажели; знамо и видимо, како се и ови тобожњи сретници муче душевно, кад-што више од последњег јадника; видимо све ово, и шта је? Богатство ипак остаје за већину људи идолом, — пример других ни мало на нас не утиче; мислимо све, кад би имали свега у изобиљу, ми би нашли доиста мира и среће у задовољству земном. Као да ми нисмо такови људи, као и остало човечанство. А међу тим срећа, мир, који превазилази сваки ум , близу је нас. Ходите к мени сви, који сте уморени и натоварени и ја % вас одморити, зове нас Спаситељ. Христос је мир наш, говори Аиостол. Па шта још тражимо, за, члм идемо? Тако, драги моји, прионите свим срцем ка Господу Исусу и у Њега тражите и иштите себи мира и среће: Он, и само Он један, и јесте мир наш; кроз Њега и у Њему само и може човек добити задовољства и блаженог мира душевнога, с којим се ништа земно уноредити не може. Но шта ја рекох: тражите и иштите? И искати немате шта. Без сваког с наше стране искања не нредлаже ли нам Он мир сваки час? Пазите: колико, на пр. иута на свакој служби црквеној слушате и чујете са престола Божја: мирг вс-1;мл! — Видите: тек што сте дошли у храм Божји и почели молитву, а Госнод већ и изриче, дарује вам мир. Само знајмо га иримити. А кад је тако, то није ли јасно, да све до нас стоји, све од нас зависи, — да имамо, улазећи у храм Божји, срца своја отворена ка примању благослова Божјих, да барем у храму Божјем стојимо, имајући срца своја горе управљена, да стојимо са страхом и пажњом, да стојимо лепо и пристојно, остављајући на страну сваку бригу о стварима светским. Али —јаој ! нама је тешко, нама се неће већином шта више и на служби Божјој раставити од говора разговора и брига светских. А усљед овога шта је чудно, да се и мир Божји ни мало не усељава у нас, ма да и често, чини се, иосећујемо храм Божји? Шта је чудновато, да мир Божји ма да нам се даје и обилно од Госиода, али, не налазећи места у злехудим душама напшм, не улази у нас, и ми излазимо не ретко из самог храма Божјега не само не нашавши овде