Српски сион

Отр. 764.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

са улице 6 собица и 2 кухиње; а са Дунава 1 собица. Зграда је стара и трошна: до св. патријарха Георгија Бранковића слабо је кад и оправљана, а Њ. Светост патријарх Георгије ју је мало окрнио и уличио, те се може сада за невољу и становати у оних 5 собица I. спрата. Кад је магистрат престонице Будимпеште настао, да се изида и онај ред кућа на будимској обали, који иде напоредо са палатама на пештанској дунавској обали, — позвао је све власнике тих старих. ниских и трошнпх будимских кућа, да их поруше и да назидају, место вих, трокатне куће по пропису. Који власник куће нема довољно земљишта за дизање трокатне палате, томе ће власт земљиште његово извластити и откупити те с њиме даље расположити. — Такс је иодигнут читав низ нових трокатница на будимској обали — само је међу њима остала мала кућа будимскога српскога енископа и до ње једна још мања кућа неких удовица. До енископске куће с десне стране била је исто тако малена кућа тасга адвоката Вишонтаја; њу је мађистрат извластио, порушио и половину празног земљишта узео за улицу, а другу полу понудио је суседу — епископу будилскоме. Суседке еиископске куће не могу на своме земљишту да дижу трокатницу, јер је земљиште уско и тако и њихово земљиште ваља да узме епископ будимски, било по погодби, било пак пзвлашћењем. До погодбе није дошло, те сада власт извлашћује ту кућу и кад је извласти нредаће је епископу будимском са иозивомл да и он зида трокатницу, а не узида ли извластиЛе мађистрат и епископску ку%,у ради регулације вароши. Кад је, дакле, Њ. Светост патријарх, као управитељ будимске епархије, прегнула да зида будимскоме епискожу резиденцију, чини то за то, јер се стара резиденција у Сентандреји више одржати не може, те се место ње мора нова градити, а кад се градити већ мора, онда ју треба градити у Будиму, јер — варошки мађистрат иринуђава све власнике кућа на будимској дунавској обали, да или зидају трокатнице или да иродаду своје куЛе и куЛишта другима — који Ле зидати. А према томе, пошто се српско-православно народно-црквено добро не може иродати ни отуђити без нашега сабора и краљеве дозволе, — то се не би ни ова кућа епископска могла без овога, нродати. За зидање пак нове еиископске ку%е — а не патријарховог двора — на начин тај, да узргдани канитал носи исто онаку камату као што је носи у новцу или у др кавним артијама — није нужно да

се састаје сабор ради дозвољења, нити да се за то тражи одобрење краљево. Цела пак зграда тога будућег двора еиискоиа будимског — кад јој се додаду оба још туђа земљишта с десна и с лева, — биће на простору од 20 метара у фронту и зар 30 метара у дужину ! Ма ко да прави план за нову епископску трокатницу (јер вшпа не сме бити због равномерја с другим кућама) не може више сместити у њу до нристојан стан за епископа будимскога, за сваког епископа по једну собу са дз г навске стране а она сграна са улице мора се удесити за дућане и станове, која ће приходом својим амортизирати капитал уложеи у зидање нове еписконске куће. Па ко би на таквом простору могао и замислити „патрлјархов двор" са саборницом и т. д.?! Њ. Светост, патријарх Георгије, теје среће: да свуда зида и понавља где год дође. Ено је поновио резиденцију темигаварску, сазидао нов двор у патријаршији, ноправио стари двор у Даљу и Сентандреји, окриио епископску кућу у Будиму, па зар ако, нагоњен мађистратом будапештанским, подигне и озида будимску еиискоиску куИу из нова, и кад настојава да то уради на корист народних фондова и ирема угледу своје 'цркве — зар за то трубити — којешта, машта коме пало на ум, или му се уобразиљи причинило! Ето, толико ми знамо о зидању нове еиискоиске куће у Будиму, на земљишту старе куЛе, а ко жив дочека моћи ће се на пролеће уверити, да ће тако и бити. Разуме се, да ће при томе послу и архитект имати посла. Хоће ли се тај звати Владимир Николић или какав ~\Уе188 или 8сЛшагг, ствар не мења, али сигурно би српском образу и интересу угоднији био Николић. Све друго, што се из градње епископске куће изводи, може бити свашта, само није — истина. Истина је у томе: да се намерава у Будиму на негато нрогаиреном земљигату сгаре епископске куће сазидати, према пропису варошког улепгаавања а и према интересу фондова и захтеву угледа цркве и народа, нова епископска зграда као резидепција будимског епископа, у којој ће према потреби имати своје скромне станове и остали чланови Епископата при долажењу свом у Будимпегату. _ И тиме, мислимо, да смо доста светлости унели у „црну вест". И сад је ред на „Застави", да том светлогаћу и своје ступце осветли. У ствари, пак, сазива нагаег народно-црквеног сабора, остајемо и сад нри ономе, гато смо већ рекли у 41. бр. овога листа. =