Српски сион

С тр . 772.

чившег патријарха Анђелића, али исгина и спорни предмет захтевају, да констатујемо, е на тих 50 хиљада форииата манастирског зајма, за цело време патријарховања блаженопочившег патријарха Анђелића, дужни манастири нису плаћали камата. Иоследица тога је наступила, а крај тих последица био је отиис ших камаша као засшарелих. Колико су фондови, но томе, изгубили, изволите господо око „Браника" израчунати и својој публици и целом народу казати. Али при томе не заборавите народу рећи и то, да је за време патријарховања блаженопочившег натријарха Анђелића, саборски одбор био из гарде „браниклијске". Да сте. дакле, у оно време, кад манастири на 50 хиљада главничног дуга свога не нлаћаху народно-црквеним фондовима ни крајцаре камата, — да сте онда — не заборавите — у саборском одбору седели и управљали ви. Не заборавите народу рећи, да су те и толике камате застареле те пропале онда, кад. сте на врхунцу автономне уираве наше владали — ви. А кад је сретно на, патријарашки ирестол сео данашњи св. Патријарх Георгије, и кад је врховна автономна управа отпочела са данашњим саборским одбором, ево шта је наступило у погледу томе. Дужни манастири нритегнути су на плаћање не само камата, него и на отплаћивање главнице. Камате старе, које нису застареле биле, унлаћене су, и текуће се најуредније уплаћују; а отплаћене су већ и неке дугујуће главнице. И зар у томе свему нема никакве разлике, па боље, између доба од г. 1891. и пре тога доба ? Реците! И зар и у томе — осим онога, што ћемо још навести — нема доказа, да се нриходи манастирски на добро употребљују; а уједно, зар и у томе нема разлога с којега манастири неки за последње три године не исказаше вшне чистог нрихода, те га не унесоше у клирикални и манастирски фонд? Од г. 1882. —1890. нису манастири ни пребијене наре унели у фондове, нити су је уложили или дали у просветне сврхе. Да ли се може разложно иребацити, што нису ни г. 1891. ништа унели? Оно, што се није чинило десетинама година, требало је неког времена да се почне чинити у будуће. И ми

СИОН." В р . 49.

видимо, да г. 1892. улази већ у манастирски фонд 2000 фор. а у клирикални фонд 2000 фор. А што није више ушло, има томе и опет разлога. Треба их тражити и наћи ће се: у деранжираном стању наших манастира до г. 1890. које се стање не лечи одмах за једну или две године; наћи ће се, надаЉе, ти разлози и у допринашању манастира на нросветне и културне сврхе изван манастирског фонда, као што ћемо одмах видети. Ко год нрати јавне ствари, зна и то, да наши манастири од г. 1893. издржавају новоустројену монашку школу у Хопову са годишњим прилозима манастирским у годишњој своти од 12 хиљада форината; знаће, да наши манастири уносе у епархијске фондове не малу тангенту; знаће, да су два манастира: Гргетег и Беочин купили манастирску штампарију за 13 хиљада форината. Ко се интересује о стању наших манастира — мало више него што се то чинити може читањем годишњег извештаја о стању наших фондова — знаће, да се за доба данашњег св. Патријарха Георгија оправише, реновираше, адаптираше и уредише толики наши манастири са св. својим храмовима и да се подижу економије по свима манастирима, не даровима новинарских редакција, него властнтим сретствима манастирским. Ето, то су разлови, што се манастирски фонд за последње три године није увећао онако, како би то било, да није било подмиривати и да нема подмиривања потреба исто тако културних и опште народно-црквених, какве би се подмиривати могле а и морале и из манасгирског фонда. А да су се приходи манастирског фонда крњити морали, узрок је у томе: што је год. 1892. издано из тог фонда ириномоћи манастирима у свотп од 7000 фор. а у г. 1893. нрипомоћи у своти од 1000 фор., осим неких крупнијих издатака, којих неће у будуће морати бити, као н. пр. 1180 фор. на трошак око прегледања манастирских рачуна. Кад се дакле срачуна, даје за шрогодишње само владавине данашњег св. Пашријарха Георгија БранковиИа* ушло у манастирски и клирикални фонд 4000 фор. чистог манастирског прихода; да манастири допринашају за монашку школу 12 хиљада, да купише штам* 1894. још иије у расправи.

„СРПСКИ