Српски сион

С тр . 798.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 50.

весно. да читав конкордат, као међуиародии уговор не иостоји, већ се влада у несташици закона према иотреби (али на штету неримокатоличких вероисиовести. Прим. Ур.) држи његових установа. Жма одношаја, који се и без вакона, на основу толеранције (где је има, прим. Ур.) прилично добро удешавају; али гледе исповести деце и мешовитих бракова бива све то више тешкоћа, непогодности и свађа. У интересу мира и слоге међу народом и свештенством, ваља закошша уредити и ово питање, именито усљед нових закона у Угарској. Не мисли, да ће цивилни брак и овамо (у Троједницу) продрети; али и без ових послова, што спадају у ту сферу, има других неприлика, што сљеде из двојега законарства у црквеиим пословима у Угарској и Хрватској нарочито у погледу српске православне цркве". Преузвишени госп. бан је на то одговорио: „Питање, које је предговорпик потакас, важно је; одношаји пнтерконфесијоналнп нису у нас законом уређени. Конкордат ако се и уштребљује за ттодлогу многих решења, није за право закон, веЛ тек иеиунује аа нужду законску празнину* Одношаји су све тежи, осећамо посљедице празнине. Влада је често хтела ствар уредити али сују спречили одношаји; но нада се. да ће доћи и томе време, те ће се на основу једнакосги свих вероџсповести (но сигурно хришћанских? Прим. Ур.) овај задатак уредити. Предговорипк је ираво споменуо тегобу одношаја гледе деце из мешовитих бракова. Влада не тражи компликација; али оне се рађају саме, буд из пристраности странака или из себичних тежња наговором свештенства и т. д, Што се промене законодавства у Угарској тиче, то је ствар сасвим друге нарави, те ћемо ми имати само то установити, да ће иоданици Угарске у нас потпадати под законе своје државе, како' бива и гледе других страних држављана, да нотиадају нод законе својих земаља. Ова ствар са уређењем иитерконфесијоналних одношаја ноданика ове земље нема ипкаква заједништва. Те своје одношаје уредићемо ми према нашим потребама, но већ за будућу годину не може то да обрече, јер за то треба иредрадња и студија. Нужно је свакако, да законодав-

* Али ради које трпе штету и неправду еве друге хришћанске вероиеповести, осим и у хатар римокатоличке. Већ је то довољпо, па да осуди ту законску празнину, а ипак придржавање преживелог кећ конкордата. Ми међутим, верујемо обећању преузв. г. бана, да ће и Троједница доћи јпто пре до позитивних закона на основу једпакости вероисповести. Ур.

ство што ире установи иозитивне законе на основу једнакости верозакона". Заступник ЂурковиЛ је, надаље, на основугласа, да влада жели сесијоналне отштете српскога свештенства претворити у посед (сесије), те тако земаљски прорачун временом смањити — ирнметио, да би ово било за српско свештенство горње Крајине јако неповољно. Преузв. госп. бан изјавио је, да нризнаје разне одношаје, што се тиче тих сесија, те се то унификовати неда. Има крајева, где .је владина намера у погледу отштећивања сесија свештенству повољна, . дочим има крајева, где воле задржати носед н из њега вући корист. За то ће влада радити према предлозима фактора, који могу зиати мишљење народа и оних, којих се ствар тиче. (Тако и треба. Прим. Ур.) На питање: како бива са религијознпм васпитавањем какњеника у земаљским казнијонама и у затворима код судбених столова? — одговорпо је владин оделни претстојник за нровосуђе: да су у казниони Депоглави два свештеника: римокатолички н православни српски. Они раде у школи, а носећују посебице кажњенике, а у недељу обављају службу. У Мптровици су два катихете; у Госпићу два нестална уз годишњу награду. — Кад се догради нова казниона у Митровици, бити ће и црква п стални свештеници. Кад већ има кажњеника, онда нас изјава г. оделног претстојника задовољава. Ал би задовољнији били, кад не би требало ии градње нове казнионе нит' у њима. сталних свештеника. Од интереса је још, да и наши чптаоци сазнаду, да је оделни претстојник одела за богоштовље и наставу, нресветли г. Кршњави. у погледу резултата, којега даје данашња осиовна школа, изјавио: „погрешка је у одгоју, што деца у пучкој школи уче које шта, а не знаду на изласку из пучке школе ни читати". 'Гако је! А томе су криве учевне основе. које су на хват писане, само да што веЛе буду, не би л' ко по дужини и ширини тих основа судио о ваљаности рада школског и успеху његовом. Настава је за то и била богата материјалом, а убога резултатом. Ако се буде пазило на задатак и цељ осиовних школа у ошпте, а на иотребу сеоских ученика наособ, онда ће исгина учевне основне бити краће, књиге тање и предмета мање, ал' ће бити од свега тога користи вшне, него гато је до сад било. И не ће се онда дочекати за основну школу у Троједници брука, каква је заиста у изјави пресветлог госп. Кршњавија. ==