Српски сион

« \Ј1 11\ЈШ1

јер светкујемо успомену рођења, успомену доласка сина божијег Господа Исуса Христа и Спаситеља нашег међу нас на земљу. — Па зато и ја, у превеликој радости тој, као Архипастир, као духовни старешина ваш, поздрављам вам свима без разлике, као побоагној пастви и љубазној деци својој. тај велики и светли Празник са топлом и искреном жељом, да свемогући Господ испуни весељем срца вангч и ношље вам св. благослов свој, који чисти душу и срце од свакога зла и богомрских дела, па крепи и иодиже па свако добро и њему угодно дело. Но светкујући радосно празник ..Гождества Христова" — ваља нам на уму имати, да је светковање и нрослава свакога нразника најбоља и најугоднија Богу онда, кад нам празник уједио служи за нобуду к' извесној доброј цјели, к' извесному добру. Па какво добро треба да произведе у нама светковање успомепе овога божијега дана, дана рођења Христовог. Оио треба, богољубазни, да нроизведе у нама нре свега: задовољство са својим стањем. Главни извор, из којега се задовољство са својим стањем рађа и постаје, обично налазимо у томе, што срећу своју тражимо у благу и другим добрима овога света, но у којима се то наћи не може. Човек, који се у ниском и убогом стању налази, обично мисли и жели: 0 кад би мени Бог дао, да постанем богаташ, ја бих био најсретнији на овоме свету, па уздише и иредише, те ностаје иезадовољаи са својим стањем, и проводи даие живота свога у тузи и жалости. — Богаташ опет мисли и жели: само да му је још до већег богатства доћи, да се упоредити може са онима, који су најбогатији. — А онај опет који се у каквом лепом и високом положају, у звању и достојанству налази, чезне још за већим господством и власти. И тако сви ови у сујетним жељама и задовољсгву даие своје проводе, ма да пред собом виде хиљадама других, који су од њих и мпого сиромашпији и далеко у нижем положају и власти Ову погрешку, која толике хиљаде л,уди незадовољнима чиии, у стању је и може

БР. 52.

нам одузети озбил.ан поглед и успомена на сам нразник „Гождества Христова". Христос Спаситељ наш није тражио и тежио за богатством, власти и достојанством, нити је чезнуо за земаљским насладама овога света. Он је хтео да се од сиромашних родитеља, у пећини, у јаслама роди, те да нам примером својим покаже, да богатство, да земаљско величије и друга земаљска блага и насладе, ие чипе човека срећним, него да може човек и без свега тога бити срећан и задовол.ан. Па зато, богољубазни, који је између вас сиромах и незнатан, иа усљед тога са стањем својим незадовољан, нека се угледа на Спаситеља нашег Псуса Христа, и у себи иомисли: та пије ли Спасител. мој, сам по својој вољи био сиромах и незнатан, на зашто небих могао и ја, без богатства и без високог достојаиства срећан и задовољан бити, само ако му иодобан будем у кротости. смирености, иобожности и у другим њиме проповеданим врлинама. — А онај, који се у добром стању иалази, који је богат и у свему изобилује, или се у каквом високом ноложају и достојанству налази, ако жели, ако хоће да нобеди своју страст и чежњу за прекомерним богатством и земаљским величијем, што га узнемирава и мучи, пека нредстави себи СпаситеЈва свога у његовом сиромапггву и нискости, нека се научи од туда, да задовољан буде са оним што има, и шта јесте, — нека ужива своје богатс/гво са задовољством, иа ће за цело бити срећнији и задоволшији, него што је нре тога био. — А још најбоље и Богу најугодније празноваће успомепу на „Гордество Христово" — опда, ако се постара да и оп постане Спасител. својих ближњих, своје субраће и суграђана, који су потребити, и који се у нужди и иевољи каквој палазе. Геч ова Спасител. означава оно име, које другоме добра чини, које ближње своје од зла и иевоље какве избавља, спасава и у иомоћ им притиче. — Па ие даје ли, богољубазни, и нама Бог толике прилике, да и ми постати и назвати се можемо спаси1 тељима ближњих својих, да им душевној и телесној користи и задовољству, по мо-