Српски сион

Бр. 52 „СРПСКИ СИОН." Стр . 819.

гућству сила својих, што то допринашамо и у иомоћ притичемо ?! Погледајте само, богољубазни, колико се у свакој општиии налази убогих и иемоћиих, који пе могу да себе и своје зарапе и одену. Колико их има, 1?ој и су иначе часни, иоштени, в}>едни, штедљиви и карактерни, али су са какве иеудаће а без своје кривице пострадали, осиромашили и до просјачког штаиа дошли, те су ирииуђени да код ближњих својих номоћи и заштите потраже. — Колико их је, који су приморани, да свој ^свакидашњи лебад пред вратима ближњих својих просити морају, и којима та нрошња тешко и немило пада тако, да удељену им милостињу са сузама квасећи горко уживају. — Колико их је страдалника, који се стиде и устручавају иросити, на у том жалосном стању свом, триећи св&ку нужду, у очајање иа дају и живот себи прекраћују?! Ето вам, богољубазни. лепе прилике, кога је Бог са имањем благословио, те и преко потребе своје, сувишка има и изобилује, да у помоћ притече оиоме, који нема, — да удели оној својој браћи, који су нотребити и сваку пужду трпе, који иемају чиме да благе дане проведу. Ето лепе прилике, да постанете Спаситељ њихов, да им утрете горке сузе и ублажите иесносно стање њихово. Ено тамо ћете иаћи иеко сироче без оца и мајке, које горке сузе лије и узалуд нариче тражећи своје родитеље, али их у живот новратити не може. Идите, потражите га, смилујте му се, будите му Спаситељ, замените очево и материно место, ностарајте се да не иропадне, да не погипе душом и телом. — Ено тамо у друштву неком чућете да се неки одсутпи ближњи ваш оговара, ружи и оклеветава, да му се част и добро име напада, поткопава, гази, помрачава и руши; идите, будите му Спаситељ, нроговорите, уложите за његадобру реч, спасите му част и добро име његово Тамо оиет видиКете да неки сабрат ваш но злочестом и грешиом нуту ходи, срл.ајући у очевидиу пронаст; идите, будите му Спаситељ, задржите га, повратите га и изведите па пут прави, на пут хришћанских врлина. — И ко би могао све оне

случајеве и прилике набројати, у којима би могли и требали ближњима својима у у помоћ притицати, и спаеттељима њиховим постатц?! Но на самом завршетку, не могу пропустити, а да вас богољубазни не упозорим још иа једпу околност, и да вам исту најтоплије препоручим, која је у толико важнија, што се свију нас, што се целога народа сриског тиче, иа којој и треба цео народ српски у помоћ да нритече и да јој буде Спаситељ. Српска вероисповедна народна школа, то сироче народа нашег, за чији опстанак нико се до данас постарао није, а која понајвише потребује наше потноре, заштите и неге, да би могла живети, јачати и нанредовати, — налази се у великој опасности, особито у мањим и сиромашнијим онштинама нашим, где ће или сасвим пресгати и иропасти, или ће у тако звану комуналну, општу школу преобраћена бити морати, пошто им мањкају сретства, да у смислу иостојећих земаљских закона и наредаба вероисповедпу народну школу своју устројити, са приписаним училима снабдети, и учитеље своје илаћати могу. Блажене успомепе претци наши, постарали су се истина ради добробити народне, те су осиовали неке Фондове, као што су ненрикосновени и клирикални, али који су извесиој пели намењени, те се не могу и не смеју на друге сврхе и потребе употребнти. А за народну вероисповедну школу није се баш нико постарао, са чега је и постала народно сироче. Да би се дакле и тој оскудици доскочити могло, те да би се народна вероисповедна школа од грозеће јој опасности и погибије спасти могла, и да би јој се опсТанак иа сва времена обезбедити могао и у оним сиромашнијим општинама нашим, које без ту1>е припомоћи, своју науодну школу издржавати и одржати не могу; побуђеиим сам се пашао, да по примеру предшаственика мојих, један такав фонд оснујем, коме ће задатак бити, да из прихода својих, оскудно снабдевеие вероисиоведне народне школе потиомаже, те да им се на тај начин и опстанак обезбеди, коме сам темељ и ноложио о овогодишњем праз-