Српски сион

С тр . 820.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 52.

иику св. Саве, са ирилогом својим од десет тисућа Форииата у ауст. вред. илити двадесет тисућа круна, давши му наслов по имену нрвога просветитеља и научитеља српског „Фонд св. Саве." Потребу такога Фонда увидела је и највиша аутономна школска власт наша: Митрополијски Школски Савет, те је намеру ову моју са великом радошћу и готовошћу прихватила, усљед чега је и управила проглас свој на народ српски, разаславши га по свима крајевима Митрополије наше, на све дрквене општине, иа свештенство оба реда, на учитељство, на поједине богаташе и великодостојнике наше, па и на нознате родољубе и пријател^е народне школе, још у почетку ове године са позивом, да сваки но могућству своме, милодарима својима ради оснивања тога од иреке пам потребе Фонда, у помоћ притеку, како би што већма иорастити и што прије до оне величине доспети могао, да може што скорије у живот ступити и благодетиој сврхи својој нослужити. Но како ми Срби на жалост скоро сваку ствар, па макар та и најбоља била, сасвим олако и равподушно узимамо; тако је и овај дирллшим али уједно и очајним слогом написани проглас М. Шк. Савета, као што дојакошњи резултат прилога показује, остао глас вапијућег у пустињи, на грдну срамоту васцелога иарода нашег, са чега и нема изгледа, да ће тај фонд скоро благодетно дјејство своје отиочети, ако му се што скорије и обилатије у помоћ не притече, — а овамо нам толике школе народне стоје на ивици своје пропасти. Ето вам, богољубазни, красне и згодне прилике, да сваки између вас посебце, па Дано у Ср. Карловцима год. 1894. од вања пете.

и сви у скупа постанемо Снаситељи сриској народној вероисноведној школи, томе занемареноме сирочету народа нашег. Похитајте зато, одзовите се што скорије томе лепом рудољубивом позиву Школског Савета. Притеците сваки по могућству своме, макар и са најмањим милодарима у помоћ томе народној школи иамењеном Фонду св. Саве. Не дајте да вам постојеће и са великом муком досад издржаване народне школе пронадну. Будите им Спаситељ, снасите их од предстојеће нанасти и ногибије, која им грози, и која је неизбежна, ако им се што скорије у номоћ не притече. Послушајте, богољубазни, глас вашега Архипастира, вагаега брижнога Патријарха и духовпога оца, на овај велики радосни и светли Празник, па нохитајте са прилозима својима, покажите делом да вам родол»убље, да вам св. вера прадедовска, да вам опстанак народне вероисповедие гаколе, није само на језику, него да вам у истини и на срцу лежи. Покажите да сте достојни синови и прејемници славних, нобожних и родољубивих предака својих. иа ие допуштајте да иам народна школа и надаље остане сироче и да нам на очиглед пропадне, једномречи: будите јој Спаситељ. Ако, богољубазни, послушате очинског гласа мога, и ако светковање радоснога и светлога празника „Рождества Христова", „Нове године", св. Богојављења и спомен св. Саве нросветитеља и научитеља народа српског, у вама така хришћанског имена и срнскога ноноса достојна дјејства ироизводи и произведе: онда можете спокојно и са радогаћу очекивати онај дан, када ће нам се Христос Спаситељ наш, и онет јавити у свој слави својој, да нам свима по заслузи праведно суди. Амин. рођења Хриетова, а нашега ПатријаршеетвоГорепомеиути смирени Патријарх Георгије Бранковић.

НА БОЖИЋ.

Деветнајсти век се клони крају своме, и још се чује хришћанске ра-дости поклич: Христос се роди! Још се пали символ звезде, која је одвела

изнурену источну мудрост, да се иоклони сунцу правде, и да му призна одмах на уранку, е је оно светлост Истине, којој је извор на небу само, која само с неба доћи може, и којој су