Српски сион

Стр. 8.

Б р. 1.

дрквеној автономији намјерни смо овдје коју прозборити. Сјећамо се, да је нрије неку годину, но сриједи Новога Сада, један од тамогањијех дјеловођа табора браниковачког, љуто био процвиљео, што нијесмо срећни да при врховној власти државној имамо сталне извјестиоце својијех права и потреба и на њима заснованијех иотраа^шања. Сјећамо се, даље, да је у оно вријеме један од поборника умјерена правца упозорио реченог дјеловођу, да ннје тестир у јавнијем нословима осијецати но ће®у и инату, већ једино по историјскијем чињеницама. А ове да свједоче несумњиво, е извјестиоце своје на мјесту највишему изгубисмо и са гријеха нашијех опорбењака. Сјећамо се, напошљедак, да је ствар извјестиоца по пословима наше цркве и нагае нар. цркв. автономије и у овоме гласилу, у некрологу пок. патр. и нар. цркв. тајнику И. Ћирићу, ноново потакнута, те је писац некролога нагае мјеродавнике позвао и умолио, да ту лијеиу и корисну замисао прихвате и дјелу приведу. Колико је у том правцу по нагаијем старјешинама дјелано и са каквијем уепјехом, то ми, овамо по страни, нијесмо у стању пресудити. Али смо увјерени, да нагаи мјеродавни кругови ни по овој ствари нијесу сједили скрштенијех руку. За то нам јемчи већ опћи иравац, који је са избором новога патријарха Георгија уљегао у живот нага народно-црквени, гдје се прихваћа, покреће и утврђује свако дјело, које цркви и народу може користити. По пошљедицама тог правца ускрсле су и мало ирије поменуте новинске раснраве, па вјероватно и ријеч заступника Ђурковића у прорачунском одбору заједничког нам сабора у Будимпешти. Ријеч ова ставила је питање извје стиоца за послова наше цркве и нагае нар. цркв. автономије, на највигаем мјесту управе државне, поново на јавност и на иретрес. Заступник Ђурковић захтијевао је од угарског министра богоштовја и просвјете, да се, при врховној државној управи у Будимиегати, за нослове наше цркве и народно црквене автономије, постави носебан извјестилац, који да има одлучна утјецаја при рјегаавању питања и предмета, који се односе на цркву нагау и иду у оквир наше нар. цркв. самоуправе, а по праву врховног падзора подлеже развиду но власти државној.

Полазећи са станигата, да је нагаа митрополија-патријаргаија кано такова у земљама круне св. Стевана једна и нераздјељива, и да и наша црква и народ нага у опсегу митронолије једну исту и тако исто нераздјељиву автономију народно-црквену уживају, захтијевао је заст. г Јзурковић и једног извјеститеља са сједиштем у Будимпегати. На ови захтјев заст. Ђурковића одговорио је угарски министар барун Етвега, да увиђа његову основаност, јер да и сам осјећа нотребу извјестиоца за послове нагае цркве и нагае нар. цркв. автономије. Додао је јогате, да ће на вријеме учицити гато требује, да се поднетом захтјеву удјелотвори. Тога ради да би се већ у прорачун ове године извјесна свота имала уврстпти. Акоирем ми исповиједамо, да од свагдањег митрополита-патријарха не може бити нп мјеро давнијег тумача, ни упливнијег браниоца законима зајемченијех нрава нагае цркве и наше иар. цркв. автономије, нијесмо тога ради нити вољни пити намјерни порицати потребу и корист установе сталнијех извјестилаца на највишем мјесту државне уираве, бива на влади. За ово непорицање има пуно разлога. Прије свега достојанство митрополита-патријарха ка"о таковог не подноси и не допугата, да старјегаина цркве нам стародревне у свако доба буде, бива, на никгаану. Исто тако захтијевају интереси и цркве и народа, да митрополит-патријарх као представник наше цркве и иредсједник врховнијех власти нагае нар. цркв. автономије, према претходнијем корацима и одлукама Фак| тора изван цркве нам н народа, остане посве необвезан. Мимо вако одрегаепијех руку, доћи ће у добри час старјегаини нагае цркве и начеонику пар. цркв. нам автономије, кад о намјерама мјеродавника озго буде свагда на вријеме могао добијати и давати тачна и исцрпна службена обавјегатаја, јер ће се тако обезбиједити правилност и законитост ријегаења којс буде слиједило. По овоме видјети је, да односни извјестилац мора у подједнакој мјери имати и повјерење мјеродавника озго и нашег митрополита-патријарха, на којега ће се често морати обраћати. Мимо то мора он бити темељито образован човек, добар јуриста и носебице добар познавалац свију установа нагае цркве и нагае нар. цркв. автономије. Јер нитања у која ће он зван