Српски сион

С тр. 12.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

ске штампарије бити, односна ће пнтања ућн у наше требнпке, јер ће то захтевати догматика с једне, а пракса наше цркве с' друге стране. Зашто у руским старијим требницима односних питања нема? II ми ћемо прпзнати: , сг. точностаго обхаснитБ не легко, но можно думатв", да их иема зато, што је потреба тих пптања за свакога свештенпка јасна била, а што је формула шггањамеђутим пзложена већ у посљедованнју првобрачних. Јер кад би се дозволило, да другобрачнике не треба питати за приволу за то, што тога питања у требнлку нема; онда би се сопбедиеп^ег морало дозволпти и то. да благос-лова трећем и четвртом браку у опште нема, јер му нема посљедованија у требнпку. А може ли се то тврдити? Не може. Не може се, дакле. са требником — односно његовом једном празнином. која је учињена за то, јер се држало, да ће ју сваки свештеник разумети. ни оправдати спорна руска пракса.

Правдање руске праксе тиме. што су другобрачници пунољетни и искус-ни. те као такови да не могу бити присиљени на ступање у брак, који им не бп био по вољи, — не може такођер одржати критику. Осим догматпчких разлога, ни за то. јер п другобрачници могу бити и ненунољетни и без „великог"'пскуства; а што првобрачници могу бити баш и пунољетни н сасвим искусни људи. па се ипак питају за приволу. Пптање за приволу, прп блатосиљању брака, не ставља се из обзира искуства или непскуства брачника, него за то. јер црква хоће и треба да чује изјаву п прпволу брачни(.:а, те јер је ова увек неопходнп услов за склапање брака, без обзира је ли то први или други или трећи брак. Толико пмадосмо да кажемо у спорноме питању; а надамо се, да ће у то питање ући светлостп и из наше богословије. Ур.

&

ИЗ ПРОШЛОСТИ. Допис српеког банатеког намееништва у Темишвару пиеан епархијекој конеиеторији у Карловце, и одговор патријарха Јоеифа.

I. ДОПИС. Дописом министарства просвете и јавне наставе до :жања нам је стављено 20. августа 1853. бр. 2074, да су стигле многе тужбе Његовом Величанству. како се не решпектују и не уважавају од стране члаиова грчке цркве иревшнње наредбе и постојећп закони о одношајима католичке и грчко-несједиљене цркве. И то: 1) Што се тиче религијозног васпитања деце из мешовитих бракова меродавни закон (§ 15 зак. чл. 26. 1790 — 91) грчко несједиљени свештеници не уважавају, јер и онда у ногледу крштења и религијозног васпитања деле децу но роду, ако је отац римокатоличке а мати грчко-источне вере. 2. У грчко-источну заједницу примају се и они католици, који нису одговорили нроаисима Ш-ћег зак. чланка 1843—4., но коме мора сваки католик 2 нут изјавити своју вољу да напушта римокатоличку веру, и ако се исти зак. чланак од § 5—11 превишњим решењем од 21. ®ебр. 1846. протеже и на прелазе у грчко-источну веру, иа се томе досљедно утврђени услови имају иепунити. 3) У грчко-источној заједници доиушта се ступање у брак често и таким католицима, ко-

јима се забрањује венчање у католичкој цркви из законитих разлога, због чега често дотични напуштају римокатоличку веру. 4) Грчко-источни свештеници не држе се прониса, по којима сме етраниц у Угарској ступити у брак, због чега се странци католици на нрелаз и остављање вере побуђују. 5) У грчко-источној заједници доиушта се ступање у брак и малољетпим особама нротив наредаба од 6. јуна 1812. бр. 14653 и 22. авг. 1815. бр 23.254. а то даје повода католичком евештенству, које иста наређења тачно испуњава, особито у помешаним онћинама разним неприликама и омрази. 6) Најпосле неки грчко-источни свештеници траже од својих чланова, који хоће да пређу у римокат. веру, да испуне извесне услове и намеравају да ту праксу уведу, како би дотична лица имала испунити прописане услове у закону од 1843—4. _на допуштају прелаз, тек кад се ово испуни; но то је захтевање са евим незаконито, јер закон од 1843—4 г. који се иротеже по нревишњем решењу од 21. ®ебр 1846. од § 5—11 на прелаз у грчко-источну веру, говори само о прелазу римокатолика у другу конф<јсију, отуд се излажу тамо они услови под којима сме римокатолик напустити евоју веру. Ови су услови најпосле прописани место ше-