Српски сион

„ОРПСКИ СИОН."

гЈми значителвнБши отличјлми от'1. обтаго чина в-ћнчашл. Но, замћтимЂ, чинт. зтотг уиотребллетсн толбко тогда, когда вГ.нчаготел вдовецЂ и вдова; но если одна толвко сторона второбрачнан. в'1;нчаше нроизводитсн по чину первобрачшлхЂ. Отсуств1е опрашиван1н о согласш вђ чин- Е в4нчан1н длл второбрачнхЂ сч> точностш об )>аснит1> не легко,- но можно ■думатв, что оно естб сл'ћдств1е желаша ио возможности сократитБ и отннтб значителБнуго долго торжественности у чина в4нчаша брака второбрачнБ1Х 'б, как'1, таковаго.. на которБш церковБ всегда смотрЂла и смотритЂ какЂ би на н г 1;которое нравственное несовершенсгво. Кром1 - > того. дтимђ кчкђ би предполагаетсн безцЉлБностБ вонросо†о согласЈн нредЂ лицемЂ церкви у т 4 хђ которБШ, знаа указаннии взглндђ церкви на 2-и бракЂ. все-таки залвили свое стремлен1е кђ оному, и которБ1е, какЂ лшдп опБ1тнне не могутђ 6 бпђ кћмЂ -лпбо иринуждаемн кђ браку". А то значи: „Практика руске православие цркве у том је одношају са свим постојана и једнолика, јер се осннва на Требнику. у ком је завенчање другобрачних прописан нарочити чин у ком нема формуле :ш иежитивање о ириетајању (сопзепбиб) на брак н у ком су означене и друге "важне разлике од општег чина венчања. Но, примећујемо, да се тај чин употребљава само онда. кад се венчавају удовац и удовпца; но кад је само једна сграна другобрачна. извршује се венчање по чину првобрачних. Што у чпну венчања за другобрачне нема испитнвања о нрисгајању, то није лако с тачношћу објаснпти. него се може мпслити. да је то услед жеље да се но могућности скрати п одузме знатан део торжасгвености у чину венчавања брака другобрачних, као таквога. на који је црква свагда гледала и гледа као на неко наравствено несавршенство. Осим тога. тнме се некако предпоставља, да нема целп пптати за прпстајање иред лпцем дркве оне. који су. знајући за наведено гледпште цркве на други брак. инак хтели да стуне у исти. и који. као искусни људи, не могу ни од кога бити нриморанн на брак." Ова мотивацпја и правдање нраксе непитања другобрачника за „нриволу" (сопбепвиз) не може нас задовољити. нн уверитп о основаностп и онравданости таке ираксе, тнм мање. јер у њој нема позитивности, што се види из речи: „ сђ точностпо обт.лснптб не легко, но можно думатБ". — Међутим хвала нека је на одговору. Пракса наше цркве је, да се и другобрачници (кад су такови и жених и невеста) нитају за прнволу и да пред сведоцнма, лри самом венчању. дају своју изјаву о тој нриволи. Ту ираксу брани ето и наш г. писац. Ми ћемо га нотпомоћи и са своје стране додати ово: У руској цркви се на други брак гледп као „на пћкоторое нравственное иесовершенство" из истих разлога. из којпх га је блаженн Тертулијан још назвао: „толерисаним блудом". У таком етичком суђењу — без икаквог обзира на догматнчко-нравно (каноничко) суђење — о другоме браку. морамо тражити, дакле. узрок непитању другобрачника за .прпволу. Но тако једнострано посматрање другога брака н на основу таког носматрања благо-

сиљање другог брака без изјаве и приволе другобрачника, очевидно је на штету његове догматичко правне ваљаности. Непитањем другобрачнпка за приволу. руска пракса хоће да постави етичку разлику између првога п другога брака: хоће да ослаби, донекле, благослов цркве, који ова даје и другоме браку; хоће да покаже, какб црква другн брак не благосиља оном вољом као што благоснља првн брак, и како другоме браку одузима онај узвишени, наравствени значај, којега има први брак. Но, на тај начин постављати етичку разлику између првога и другога брака, и очигледном ју чинпти. нре свега је против догматичко-иравног учења о брак} г , по којем се тајна брака, без изјаве н приволе брачника, благословитн, а брак склопити правоваљано не може. Надаље је тако истицање етичке разлике изнеђу нрвога и другога брака и сувишно, јер ту и таку разлику довољно утврђује и представља цео чин пос.љедованија другобрачника сам собом. Н. пр. обрученије на сред храма, а не пред царским дверпма. као код првобрачника; за тим цео садржај молитава у томе посљедованију. из којих се довољно увиђа. да црква други брак благосиља само из снисхођења према слабостп и грешности људској. Ту разлику сведоче и истичу н самп венци „удовичкп", које је пракса црквена з т вела. И брак другобрачника је — брак. 0 томе снооа бити не може. А кад је брак, онда је п за њега пуноважно п одлучно догматичко учење о браку. као што је нривола (сопбепзив) и брачника у њему, неопходан услов за ваљаност његовог склапања п благослова. Догматика је једна. Пред њоме је другп брак оно исто, што и први Разлику нзмеђу њпх поставља тек — моралка. Литургика, иак, благосиљања како првога. тако п другога брака, пма се равнати по учењу догматике, а не моралке. Учење догматике знамо; а док оно постоји, дотле се пракса непитања за ириволу дрзтобрачника мора сматрати као против догматике тајне брака. Захтеви догматике су категорични и апсолутни. Њих не може ни ослабити. нити изменити, нп наравствена висина или цена другога брака према првоме браку. Према томе и другобрачници се имају, при благосиљању брака им, иитати за приволу њихову за ступање у брак, те у ногледу тога изјавити, тако исто као и првобрачници. У руским требницима нема у чину иосљедованија „о второбрачннхЂ" унутства за то, ни односнпх питања: „вопрошаетЂ Јерен женпха, глаголн: пмаши ли ироизволеше благое" и проч. Нема свега тога ни у нашим требницима. У руским нема у новије доба за то. јер се тако затекло од старијих времена, а нема их нн за то. јер је тамо пракса спорног непитања. У нашим требницпма иома за то. јер су они још ионајвише рускн. нлн по руским прештамнанн. А кад пх будемо од сада сами редпговали и штампали, као што ће и то .један задатак маиастир-