Српски сион

Стр. 10.

из разлога: 1., што смо дознали, да се у нашој богословији „дитургика" предаје дословно ио књизи протојереја П. Лебедева у којој се учи, дасевемчање „второбрачних"* од венчања „првобрачних", између осталога, разликује и у томе, што се „другобрачници" не нитају за слободпу вољу за ступање у брак; 2.) што смо заиста и сами наишли у једној руској обредној књизи: „Пособ1е кт, изученпо устава богослуженјл православнои деркви" од Константина Николбскога, на стр. 705., на овај пасус: „При в-кнчанји второбрачнвххЂ брачупцесл не вопрошаготсл о „доброволвномт, и непринужденномЂ" ихђ вступлен1и вћ бракЂ". Е да ли је то заиста пракса у руској цркви, да се „второбрачни" не позивају, да изјаве своју слободну приволу за брачну свезу, ми позитивно не знамо; но из наведене две руске литургике даје се закључити, да је то тамо обредни пропис, који ће ваљда имати некога свога основа. 0 томе би нас могао известити који од господе, који је у Русији дуже времена био и тамошње црквене обреде боље унознао. — Истина у нашем „Требнику" у „посл^докашк к -кнчанЈ /л кторокрачнм^" нема о томе питању ни спомена; но ми мислимо, да је то с' тога изостављено, што се то по себи разуме и што је при венчању , нрвобрачиих" већ сноменуто. Имајући о овој ствари своје основио мишљење, 1 у кратко ћемо навести, шта нам је у овој ствари јасно, а шта не. Знамо, да православна догматика овако деФинује тајну брака: „брак је тајна, у којој се по изјављеној слободној приволи за ступање у брак, молитвом и благословом свештеника низводи на жениха и невесту благодет, која освећује и утврђује њихову брачну свезу у коју ступају ради узајамне номоћи и законитог рађања и васпптава1Ба деце." Знамо, да православна догматика учи, да су за ваљаност сваке тајне нужни ови услови: 1.) лице, које тајну с вером прима; 2.) иравилно руконоложено свештено лице (нресвитер или епископ), које тајну свршује у име св. Духа, који ју невидљиво обавља; 3.) материја или видљива твар, као знак, нреко кога се благодат божија певидл.иво саоиштава; 4.) исвесна Формула речи или молитве, коју при вршењу тајне изговара лице, које тајну свршује и номоћу које свештеник освећује тајну еилом св. Духа. Знамо дал.е, да видљиву страну у тајни брака сачишавају ова два битна чина: 1.) свечана из-

еион." Бр. 1.

јава жениха и невесте пред лицем цркве, да драговољно ступају у брачну свезу; 2.) свечани благослов њихове брачне свезе, кога изговара свештеник, полажући венце на главу жениха и невесте: „к-кнчаетс /л ракх Божш (рака ЕожТа), кх рак^к Божии (кх рак8 Божно). ко ид(А оца и смна и склтаги) д^а." Кад се даље узме у обзир, да је изјава жениха и невесте, да драговољно у брак стунити желе, неопходни услов за правилно склапање брачне свезе, — онда је по себи јасно, да, кад се пре венчања не пита, имају ли будући супрузи искрену жељ.у за ступање у брак, да онда томе венчању оскудева један претходни битни услов и саставни део видљиве му стране. те је и сама тајна ненотпуно и неправилно обављена. С обзиром на све речено, чудимо се, да је поменута иримедба при венчању „второбрачних" могла ући у руске обредне књиге, а кроз ове и у нашу богословију као обредно правило; иа желећи и наше свештеничке кандидате и ону браћу свештенике, коју би оваке примедбе у руским књшама у „нбдоблгкшЈ" довести могле, у овом важном нитању на чисто извести, молимо позване стручњаке и браћу свештенике у опште, да нам на основу поузданих податакб, разјасне, на чему се оснива поменута забрана о изјавл.ивању добровољне ириволе к брачној свези при венчању „второбрачних" и има лијој места у нравославној цркви; а уједно да нам уз поуздану мотивацију кажу, треба ли „второбрачне" онако исто питати имају ли вол.у у брак ступити прсд самим венчањем као и ирвобрачне, — или не? Један свештеник. И у делу протојереја П. Лебедева: „Наука о богослуженш привославнои церкви" (Москва 1890), II део стр. 133., каже се изрично: „второбрачнвш не вопрошаготсл о свободновгБ нроизволенш на всгуплете вб брак-в". А као што смо дозиали. то непитање другобрачника за „приволу" није само учење руских теоретичара, него је оно и у пракси руске православне цркве. Обратили смо се уредништву петроградског „Црквеног Весника" са нитањем: иа чеку се оснива та нракса у руској цркви и чиме се она мотивише и оправдава? Славно уредништво тог познатог руског црквено-богословског листа у своме 47 бр. од пр. годпне. имало је доброту одговорити на наша питања ово: „Практика православноЛ церкви русскои вђ зтомб отиошенш вполи !'. устоичива и одиообразиа, такт. какп. оиираетсн на ТребникБ, вт. которомБ длл вћнчаиЈп второбрачинхЂ НОЛОЖеНЂ особбш чинђ сђ ОТСуСТВЈеМЂ формуЛБГ опрашиван1п о согласчи (сопкепвив) на бракЂ н дру-