Српски сион

Бр. 2.

„ОРПСКИ СИОН."

Стр. 29.

дужно провиђење. Ја и моји верни добили смо, ако не директно, а оно ипак индиректно праведну сатисФакцију. Јер смо у оно опасно доба од г. 1848-49 видели неке од оних људи, који бијаху виновници превишње одлуке од 4. јуна 1846 и мога неправедног бола и увреде, како дрмају издајничком руком главне стубове превишњег престола и за тим срамно падају. Са свим исте природе. као и овај описани

пример, биће и оне тужбе, што су изазвале отпис високог министарства просвете и јавне наставе од 20. августа 1853 бр. 2074. Јер иристалице уније „рег &8 е<; пе!ав" силом, застрашивањем и преваром раде на ширењу уније и труде се, да ју висока државна влада неоснованим тужбама против измишљених незаконитости од стране чланова источно-православне цркве у животу одржи.

(Свршиће се).

Нова година на двору српског Патрцјарха Георгија.

Од старих времена још уобичајено је и уређено, да се манастирски настојатељи, о новој години и о Томиној недељи, прикажу и поклоне својој поглавици и старешини. Па и ове године не иропустише г.г. настојатељи тај лепи и старински обичај а испунише своју дужност, те се у лепом броју искуиише у Српски Сион, у двор Његове Светости, св. Патријарха, да му поздраве нову годину и да му се поклоне. Настојатељи су ириступили Његовој Светости предвођени г. архимандритом хоповским И. Дошеном, који је лепим речима поздравио Његовој Светости нову годину, и високо одликовање од витешког владара Црне Горе. Поздрав јасно говори о верности и оданости према Ње говој Светости Патријарху. Св. Патријарх је љубазно настојатеље примио, на поздраву им се захвалио, и с њима више од 1 сата провео/очински саветујући их, и распитујући се од појединих о стању манастира, упутио их да сходно живе чину и позиву своме. Нарочито ихјеупозорио на немилу околност, која спречава развитак економски, а та је немила околност велики дугови манастирски, у којима се огледа врхунац немара и нерада но тим светим задужбинама сриским у нрошлим годинама. Са болом у души иризнати морамо, рекао је св. Патријарх, да је данас жалосно стање манастирског Фонда, но да је то жалосно стање створено прошлих година под настојатељима, које данас гроб покрива, под црквеним поглавицама који су отишли Богу на истину. Па и ако су данас године много рђавије, а дације безбројно нагомилане, ипак добрим и марљивим настојавањем, штедњом и савесном управом могу и морају се ти стари дугови отплаћивати, куће и цркве оправљати. Између

осталог упозорио их је св. Патријарх и на то, да се књиге манастирске тачно воде, да се рачуни на време шаљу, и да сваки манастир, у колико му стање материјално допушта, треба да приложи на „фонд св. Саве" који је основан ради школе српске, ради нросвете народне! Затим је служена св. литургија коју су богослужили: г. архимандрит Змејановић, иротосингел Никодим Демајић и игуман раванички. На благодаренију била је присутна и Његова Светост, са осталим настојатељима и свештенством. За тим се у трапезарији резао „Божићни колач". Сви настојатељи, као и иротосингел и проФесор М. Шевић, Петровић и проо. Зеремски били су, као гости, код Његове Светости на ручку. За ручком је св. Патријарх здравио у славу Бога и св. Василија, као покровитеља монашког чина, те и свима наетојатељима. Г. архимандрит Дошен наздравио је Његовој Светости. Но сад је тек наступио један моменат, који не треба да прећутим, а који нам сведочи, да имамо будних чувара светих задужбина, одушевљених бораца за име српско и православије и у редовима смирених монаха! Здравицу пуну одушевљења, синовне понизности и оданости, српског поноса и осећаја, изговорио је високопречасни господин архимандрит ЗмејановиЛ. Говорио је о данашњој културној борби на пољу просвете, истакнув Његову Светост као умног и мудрог вођу, који са успехом ру г ши бедеме, који сметају развитку иросвете. Цео народ треба да је уз така вођу, чије срце бије за добро народа, цркве, и милог имена српског. „Он од своје стране, рече, принаша на олтар просвете, у „ фонд св. Саве" 200 Форината, и половицу своје плате као надзор-