Српски сион

Стр. 20.

,СРПСКИ СИОН."

Бр. 2.

гуће начине., ријечима и дјелима, потајно и јавно, усмено и писмено Устаје човјек на човјека, племе на племе, народ- на народ, и погрђују се и затиру, као да се Христос још није ни родио, ни воскресао, ни вознесао, ни послао нам Духа светога, да нас умудри, ублажи, утјеши Па шта нам је радити, да узмогнемо по слову апостолову скршити свако у нама зло, и одржати себе у здрављу душе и тијела, у чистоти жеље и воље, у поштеном раду и радосном испуњавању свега, чему нас учи наука Христа Спаситеља нашега. Морамо узети на се, ио ријечима св апостола Павла, оружје Божије. Морамо се најприје опасати исшипом. Бог је истина, а за ђавола се вели, да је отац лажи. Без истине човјек је трска, која се угиба сваком вјетрићу, долазио он ма са које стране. Има људи, који не маре за истииу, него говоре како мисле, да је боље по њих, или по њихове другове, знанце и присташе. Не живе и не раде како би требало, него како је њима лакше и угодније, и тако гријеше о истин у и вар ају и себе и друге. Друго је оружје шравда. И то оружје треба као војници Христови да дижемо према свакоме, а најприје према себи и своме. Да устајемо за правду у свако доба и на свакоме мјесту, негледајући тко је онај, који треба помоћи наше, да не страда на правди Бога истинога, па и сами себе да осуђујемо, кад сађемо са пута правога. Но у ту борбу нашу треба нас да води увијек дух љубави и мира еванђелскога, који све на добро изводи, упућује, у добру утврђује. А поврх свега, вели нам св. апостол

Павле, да узмемо штиш вјере. Тко има у себи вјере, тај има око себе јаки штит, о који се крше све стријеле, што их бацају на нас непријатељи наши. Тко има у себи вјере, тога штити Бог, и заклања од сваког изкушења, од сваке туге, бриге и жалости, јер је онда „с нами Бог." Још нам св. апостол Павле препоручује мач духовни, који је ријеч Божија, што обара сваку лаж и неправду, долазила она ма са које стране и бранила ју ма какова сила и снага. Апостоли Христови, мачем тим наоружани, савладали су онолике свога времена тешке незгоде, и оставили иза себе цркву Христову онако велику и јаку. И на намаје, благочестиви Христијани, да мачем духовним војујемо за Христа сви, но мач тај да окрећемо понајприје противу себе самих, противу властитога срца свога, и да убијамо у њему сваку страст, сваку нечисту жељу, лијеност и немарност, сујету и свако уживање грешно, а по томе и недозвољено. И кад најприје ослободимо себе од гријеха, онда ћемо лако моћи и друге ослобађати и спасавати, јер смо онда ми с Богом и Бог је с нама, а онда је и побједа наша сјајна и сигурна. Дао Бог, благочестиви Христијани, да у борби нашој за добро наше и спасеније побједимо гато прије и сигурније, и да тако прославимо што достојније и Рождество Христово, и Богојављење Госнодње и све по реду православне сриске цркве наше Празнике, као синови Божији и насљедници Његови кроз Исуса Христа. Помогао нам у то име Бог ; и честит Вам био Божић, и сретна и у свему напредна била Вам нова година. Амин. У Пакрацу, пред Божић 189 4. Горепоменути смирени Еиископ М и р о н.

ОДЗИВ ФОНДУ СВ. САВЕ.

„Зар ти незнаш наше даваоде?" Његош. Кад би се за успех у јавним народним пословима искало само одушевљења и пожртвовања на речи, ми Срби морали бисмо бити

први и најсрећнији народ на свету. Ну пошто ово нотоње нико не може с разлогом тврдити, биће да поменута средства не условл>авају никакав трајни успех, нису погодна за стварно унапређење нашег народног живота, нити у оп-