Српски сион

Стр. 44.

„СРПСКИ СИОН."

штеником у току од 4 недеље дана, дакле гиора дваиуташња ирониеана изјава нретходити или се сматра као да се прелаз није ни догодио. Хоће ли да прими римокатоличка или грчкоунијатска црква као начело, да се прелаз у исте може догодити без ове прописане изјаве, то мора но гласу §. 2. XX. зак. чланка од г. 1847/48. овај иринцин важити такође нри прелазима из истих у евангеличку или источно-нравославну цркву. Јер то је значење потауне једнакости и реципроцитета. а<1 2. Ја сам свакако за то, да се прелази из једне хришћанеке всроисиовеети у другу ие догађају из преухитрености, страха, лакомислености, у нади на земаљска добра, преваром, силом, цасиљем или из других узрока, што искључују слободан суд. Још је мање достојно и прилично какве хришћанске вероисповести, кад она прима у своју средину људе, који хоће да избегну закониту казну. Могао бих навести из прошлости небројене таке случајеве и доказати, да римокатоличка и грчко-унијатска црква није се нимало устезала. да нрими у своје крило тешке злочинце, које је чекала законита казна. Тиме бијаше злочинство заборављено и казна отклоњена. Да ово није само клевета и неистина и сувише доказује прелаз канелана из Уљме, из места илирско банатско-пограничне регименте пре неколико година. Он бијаше стављен пред истрагу због крађе ствари, које под кл.учем беху по налогу генерал-команге баш код ове регименте, те се извуче од казне само ирелазом у унију. Када примање у држављанство зависи од из весних услова. нарочито од непорочног живота, то би морало ово бити тим више при примању једног човека у заједницу хришћанску, како би тиме ос.тали од друге вере дошли до уверења, да нромена вере није никакво спаеоносно средство за покварену људску природу. а<1 3. Ако ко хоће да испита узроке, за што се при мешовитим браковима измеђ римокатолика и источно-православних венчање обавља у цркви иоследњих, то ће их наћи у тражењу реверса од стране римокатоличког клира, по коме

се морају деца из мешовитог брака у римокатоличкој вери васпитати. Посмотри ли се у § 2 ом ХХ-ог зак. чланка од г. 1847/8 код свих законито признатих вероисповости уведена једнакост и реципроцитет, то је тражење такових реверса један незаконит узрок да се ускрати благдслов. Кад је по постојећим законама сам грађански уговор довољан за важност брака, то је онда тешко разумети, зашто свештеник источнонравославне вере не би смео благословити брак мешовитог брачног пара, кад ностоје сви законити захтеви који не зависе од самовоље и ћуди? Свакако јесу ли римокатоличком свештенику познате законите сметње, го може он за времена на то упозорити свештеникаиеточно-иравославног обреда и овај неће хтсти брак благословити. ас1 4. Они државни закони, који прописују захтеве за странца у иогледу склапања брака у Угарској, морају бити за све вероисповести једнаки по броју и по садржини. Свештенство источно-православне цркве јако би се огрешило о закон, кад се не би обзирало на ове законе. Ја ћу се за то постарати, да мој клир савесно вриш ове законе, али такође очекујем, да се и римокатолички и грчко-унијатски клир савесно нридржава ових закона. Најпосде а<1 5. Мени су непознати таки случајеви, да има у мешовитим браковима малољетних лица и да им јс, по ускраћеном благослову од стране римокатоличког свештеника, поделио благослов источно православни свештеник. Напротив ми је добро познато, да се римокатолички и грчкоунијатски клир занемарујући сва државна наређења, заклања за наредбе опћег каноничког права и да је признавао важност таког брака. У осталом ја ћу сваком могућем безакоњу у овом правцу нокушати да на иут станем и вољно мој клир поучим. Ови развијени назори, на основу постојећих закона, у ногледу оних 6 тачака, које се садрже у цењеном догшсу од 9. септембра 1853. бр. 14133. подносе се високом намесништву с понизном молбом, да их изволи саопћити високом ц. кр. министарству иросвете и јавне наставе.

Високом ц. кр. српско-банатском намеспиштву у Темишвару. Карловци, 23. јануара (4. Фебруара) 1854. ЈоеиФ, натријарх. С немачког иревео Симеон Араницки протопр. канелан. * Ч'

д о п и с и.

Суботица. (ОсвеЖење прве сраске вероисповедне школе — на Келебији.) У недељу т. ј. 11.(23.) децембра о. г. освануо је за нас Суботичане радостан и врло значајан дан. У иеторији овоместног просветног живота биће златним словима забележен тај дан; њега ће се сваки свестан Србин и иријатељ нросвете свагда благо-

дарно сећати, а и иотомство ће га вечито благосиљати и са неким узвишеним пијететом спомињати. У Ш/ 2 часова, после св. литургије, освећена је ново установљена и ново саграђена прва срп. вероисноведна школа на Келебији. Значај овога чина лежи у томе, што имамо једну вероисно-