Српски сион

Стр. 55.

л(а н плче сн'кга оув -кл &са", то је само у толико, што се оно сједињава са живим сећањем на тајну нашег новог рођења посредством воде и Духа. Што се тиче малог освећења воде, оно води свој почетак од древног обичаја имати ири притворима храма умиваониде у којима се вода освећиваше сваког месеца. А данашњи С руског.

„немањино благо".

чин састављен Је за цариградску влахернску цркву Богоматере, прп којој се находила и купка са освећеном и лековитом водом: усљед чега се он и започиње нохвалним песмама у част Богоматере. Само освећење се свршује трикратним норужењем крста у воду, са иојањем тропара часном крсту: „Опаси Господи /1нјди ткоа" II т. Д. Жарко Ј. ПоповиБ, катихета.

Читали смо и остале чланке „Заставина" иисца, који — имајући пред собом само поме нути фондовски извештај за год. 1893. — наииса чуда и покоре, лако и течно, баш као да има све у малом прсту. 11о свему се види, да тај господин и не зна да је забагљао нрстима у тешку работу, око које се радило двадесет и толико година и који је уродио ето овим нриликама, у којима се данас налазимо. Види се даље, да је њему сав тај рад, наиор, борба кроз непозната, јер да му је познато што, он би се пишући обазрео то на ову, то на ону уредбу и одредбу сабореку, ио којима се има иостуиати уирављајући срп. народ. црквеним Фондовима. Ево иа видите: .Премудри ловцн око народних Фондова" вели нисац — „зинули да доказују, дасеједан део новца мора претворити у државне иапире, а то тим нре и више, што народ не тражи зајма, шта више враћа и оно што је имао. А то је баш оно, што је у торби"... „Кад би управа нар. Фондова, норед повољних услова, што народ с иравом може захтевати, олакшала дизање зајмова из Фондова, држала се реда и прот/са, који владају у осталом новчаном свету, не би данас лежао веИн део новаца у државнгш паиирима. Више реда и рада, господо, па би друкчије стојали!" Народ „захтева с правом" кроз уста својих иаступника у сри. нар. цркв. сабору, је ли тако, госнодине? — Ви на ово ни не можете друго одговорити, него да јесте. К па кад је то тако, чујтс! — Највиши кр. рескринт од год. 1868. одсек V. §. 9. каже: ,остају донде, док конгрес, који ће први доћи, не учини сходне наредбе о рачунској контроли ?

односећој се на народне Фондове, фундације, манастирска и друга црквена добра, остају у крепости досадање наредбе о издавању зајма. ....". — и т. д. По §. 22. саборског устројства од г. 1875. дозвољава саборски одбор зајмове, а по §. 32. истог устројства, има „еаборски одбор зготовити и сабору ноднети нацрт штатута о поетуику при давању зајма . . . и т. д. и дотле, док ова уредба, с одобрењем Његовог Величанства, не ступи у живот, имају важност у тогледу давања зајма досадањи прописи и обичаји". Ношто до тих „штатута" за ово 20 година нисмо дошли, то важе , „досадањи ироииси н обичаји а знате ли који су то? — Не знате, господине! Ти су садржани у „Изјаспителном решкрипту" — Вес1агагог 1пт Штсит — од 16./7. 1779, а но истима је саборски одбор дужан све оне зајмове, који се из неирикосновеног и криликалног Фонда,иснлаћују, ирема данашњем државном суетаву, кр. угар. министарству на одобрење шиљати. — Да је ово све тако, о томе, као што видите, не може бити сумње и правдања - иа кад је тако, нитамо ми Вас, где је Ваш „ новчани свет?" Шта значи у Вас „да се држимо реда и прописа? и Зар нисте чули ред и пронисе? Коме Ви довикујете: „више реда и рада, госнодо, па би друкчије стојали?!" Доиустићете сад Ви, господине, да ми то Вами, и то с нуним правом, довикнемо. Како Ви то мислите, да се у Фондовима ради безобзирце, на дохват, као што Ви иишете но „Заставп" чланке?! Зар Ви не знате, да се записници саборског одбора шаљу кр. угар. министарству, на како би могло бити, да се у фондовима проииси не узимају у обзир? —