Српски сион

Стр. 56.

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 4.

Кад већ споменусте „ред и прописе", гато нисте навели, које прописе Ви мислите? Ви пишете, господине, а не знате фондовских прописа, и само за то сте и могли онако говорити, јер да сте знали, Ви то не би могли чинити. Спомињете запз ^епе „новчани свет", „новчане заводе" и шиљете нас, да видимо „како стоји у том иогледу", па кад Ви знате како стоји, кад знате како се тамо ради, што нисте навели?! Не знате, господине, јер да знате, имали би сасвим противно мњење о „новчаном свету", и не би нас тамо слали. Истина је да фондови нису новчани завод у оном смислу, као што би Ви хтели; не држе агенте, и не намећу свету новац помоћу истих, који гуле народ на све стране, и упропашћују га на сву меру. Ви, као родољуб, не би могли хвалити начин и поступак, који наш свет упроиашћује, да је тај начин Вами познат. Замислите себи проста човека, који тражи зајам од неколико стотина Форината, који после силних трошкова добије неке новчане пагшре истог завода (Р&псПтеГе), које је обвезан продати по курсу и претворити их тако у новац, те за сваку стотину иапира добије ф . 95. — у новцу. Прегледајте једанпут рачун такова зајма, па ћете имати сасвим друго мњење. Говорећи о клирикалном ®онду, велите: .. . „Познато је да државни паиири носе мало и у пола толико дохотка, колико зајмови и ипак за то тај фонд има највише новца у државним панирима... и због тога нема новаца". Паонда: — „А има ли новаца, кад треба зидати и дозиђивати патријаров двор? Ту се утроши не само иовац, који је на то одређен, него се закључком саборског одбора одобравају накнадне своте и Ћредујмови из осталих фондова ". Кад дакле знамо да издавање зајмова из неприкосновеног и клирикалног Фонда по иостојећем, и још иуноважном пропису подлежи одобрењу кр. угар. министарства, јасно је као дан, да манииулација са хииот. зајмовима ових Фондова не може онака бити, као „у осталом новчаном свету^", а зајмотрашцима није до чекања. И сад иитамо сваког мислећег човека, је ли саборски одбор властан да законе мења или нове да ствара?Јели дакле саборски одбор крив? Јелте, госиодине, да и сами у то не верујете? Што се тиче давања предујмова из осталих Фондова на градњу архиеписконске резиденције,

што нисте навели, из кога је Фонда дат предујам? Та Ваша тврдња простаје измишљотина, јер видите господине, на зидање резиденције није потрошен и не може бити ни један новчић из кога другога Фонда. Па даље: — -Кад би се од чиста прихода из клирикалног Фонда, ирошле је године било 85049 ф . 91 н., давало само прииомоћи народ. школама, како би се могло помислити на зидање и дозиђивање двора? Како би се ковали нланови за еписконски двор у Будиму и т. д." „ . .. . Око педесет школа хоће државни над: зЧ)рници да нам отму и за навек искину из нашег автономног тела, а Ви, премудра госиодо, скуиљате новац на гомилу, да можете наплаћивати оне школске надзорнике, који стоје на папиру, који се управо нису ни родили, а који се ио свима траљавим изгледима, узевши у обзир вашу велику небригу, не ће никад ни родити. Машате се за оно девето, а оно, што је прво и најближе вас., гурате од себе и т. д." — те називате овај поступак издајством. Па онда: . . . „Је ли то рад за будућност, кад се кришом, у потаји оснива фонд само за оне чиновиике, што су око народ. Фондова, називајући тај фонд тајанствено „рачуном писарине" и кад се у тај мировински фонд додаје по један ироценат од чиста прихода из свију Фондова сваке године и т. д." Пре свега морамо рећи, да клирикални фонд нема никаква посла са зидањем било архиепискоиске резиденције, било са зидањем двора епископског у Будиму! А онај, који хоће да води неку „велику" реч, треба и морао би бар толико знати, да клирикални фонд служи и по првобитној својој установи, а и по §. 10. одс. V. највиш. кр. решкрипта од г. 1868. на иросветне, а по §. 11.. истог одсека у решкрипту, да неприкосновени фонд служи „ на иотребгу епископских дотација и њихових резиденција". Но .Заставин" г. писац Као да је жалио труда, да прочита оне установе, које се односе на нредмет о којем пише, а да га жалио није, не би се брукао. А сад што се тиче народних школа. Овај одговор тиче се и „Браника" и „Нашег Доба", који нриход клнрикалног Фонда рекламују опет на друге цели, а све на темељу постигнутог вишка тога Фонда у г. 1893. Ми се управо дивимо и чудимо, како је то могуће, да сс ни у једној редакцији није бар јсдан човек нашао