Српски сион

Огр. 76.

„СРПСКИ С ИОН."

Бр. 5.

црквене општине од 1892 године. — Враћени су рачуни срп. прав. цркв. општине у Молу, Фелдварцу и Јегри од 1893. године са на исте учињении ревизорским примедбама ради поправке и допуне. — Уиућена је срн. нрав. цркв. онштина у Шандору, да на грађанском суду затражи своје потраживање из рачуна од 1889 год. од Тиме Крњајскога; а у колико се од исгог добити неби могло, то на основу првобитног решења у овој ствари, да се од бившег цркв. одбора потражи. Г. В. — (Г. Љуба Ковачевиб, проФесор Велике Школе у Београду) путовао је нрошле године ио Старој Србији; бавио се у српској негда Лаври и у св. Гори, а у послу критичко-историјског истраживања старих рукоииса и осталих, разсветљавању наше историје. иотребних старина. Поздрављајући ове године „ново љето" своме врсном пријатељу и другу научнику. ученом и високопречасном Г. архимандриту гргетешком Илариону Руварцу, саопштио му је и неке успехе са тога свога путовања. Захваљујући доброти високонреч. Г. архимандрита, ево можемо, да и нашнм читаоцима саопштимо један део из нисма г. Ковачевића : .Из Скопља сам отшпао, пише г. Ковачевић, у Нриштину. Одатле сам чинио излете у околину: на косовско разбојиште, у Грачаницу. Липљан и Јањево. Према величини равнице на десној страни Лаба судећи, наша војска могла је пре боја логоровати на десној страни. како је Мишковић тводио нрема народној традицији. У Грачаници сам но зидовима нангао доста бележака за црквену историју; н. пр. нових мнтроиолитских имена са забележеном годином. Из Приштине отишао сам у Митровицу. Одатле сам чинио излет у Бањску, на Звечан и цркву Соколицу. Из Митровице сам отишао у Пећ. У патријаршији нашао сам на зидовима и старим књигама приличан број забележака. Има једна о натријарху Филгту, а једна о манастиру Убошцу, и једна о сину војводе Грдана. За тим сам посетио Високе Дечане, и ту сам 6 дана провео. Нашао сам нреко 50 рукописа на књизи и хартпји. и пренисао више бележака. Донео сам два номеиика (из Високпх Дечана) и трећи из Пећи. На истима се налазе датуми, кад је којп од Неманића умрво. У Пећи сам купио од неке нонадије књигу, иисату 1390 г. за Вука и хвост. митрополита Арсе-

нија. .Једна белешка помиње епископа пре обновљења патријаршије! Из Дечана прошао сам кроз Дренпцу и ноћио у Девичу. Хтео сам ићи у Црколез због натпнса на гробу војводе Дуке, али нам наша није дао, јер су се Арнаутп били нокупили и чекалп на нуту, да умлате мене и мога друга те смо с тога морали ударнти другим путем кроз Јениџу. Из Девича сам преко Пршнтине дошао у Скопље, а одатле спустио се у Солун. Из Солуна отндем у св. Гору и нроведем 35 дана у Хилендару. преиисујући старе повеље. Нашао сам нреко 50 нових новеља. Има једна од Стевана Првовенчаног, више од Уроша II и Ш-ћег, Душана, Уроша цара, Косгадина, од Угљеше, Вукашпнова једна. Вука Бранковића, Лазара и т. д. Преписао сам више од 20 новеља румунских. Све те преписе и белешке прпказаћу Академији у првој седници, и штампати у Споменику. Врло је важна повеља Мллутинова од 1300 год. којом пстврђује прилоге св. Ђорђу на Серави (на Вргину, а не на Вирпину) и броји 300 врста. За тим је знатна повеља цара Уропга, којом потврђује нрилоге Балдовинова сина у Врању, п повеља, којом цар Урош одобрава размену добара између Војислава Војиновића и челника Мусе. У св. Гори преписао сам нриличан број бележака на старим књигама. Нађох и два поменика из XVII века и препнсах неке етвари. У Карејској ћелији преписао сам орнгиналан Савпн уставац с нергамента, а не онај надвратнн. који је Дучић држао за оригиналан, а изрезат је тек у ХУП веку!" Нема сумње, да ће се овако богатом „пљену" г. Ковачевића зарадовати наши псторичари. а радујемо се и ми, јер ће он бити драгоцени за нашу, још доста тамну, крнтичку историју. Вредном, нак, жилавом п колико неустрашеном, — као што вели високопреч. г. Руварац — толико мудром и умешном г. Ковачевићу, нека је хвала на његовоме труду, Ј ер: „Пл-кнж Сгвнх тк! изалж вси ® Кмнлвна"! — (За цариградоког васељенског Патријарха) изабран је 20 јануара о. г., у седници св. Синода, која је држана у патријар. цркви, досадањи Митрополит леро-калимнијски Антим са 9 гласова, против 6 гласова, које је добио бивши Патрпјарх Јоаким Ш. — (Умировљен.) Званични „Сарајевски Лист" јавља, да је умировљен протојереј Филип МилошевиЛ, професор српске православне богословије у Рељеву , код Сарајева. — (Српски учитељски конвикт у Нов. Саду)