Српски сион

Вр. 5

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 77.

нримио је 20 фор. од месног школског одбора у В. Кикипди п 20 ф. од сртг. учитељског збора у В. Кикинди, обе своте у спомен тамошњеж упокојеном добром и оддичном учитељу Сими Ајвазу. Примио је поклон Његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског из Сарајева г. Ђорђа НиколајевиЛа од 62 ф. 50 н. као чланарину учитеља сусечког ЈЈетра Купанчанина. Од г. Жарка АлексиИа , учитеља ст. футошког, примио је 22 ф. 09 н. ка,о чист приход од две дечије забаве у истом месту. Од срп. ттравосл. црквене општине у Сусеку 20 ф. као члан помагач последње две рате своје чланарине. Од сртт. правосл. цркжно-школске општине у Мартоношу 10 ф. као члан Ттомагач последњу рату своје члаиарине. Од просветне задруге Српкиња у Ст. Бечеју 10 ф. као члан номагач последњу рату своје чланарине. Од срп. иравосл. црквено-школске општине у Нов. Саду 200 ф. за фонд дра Ђорђа НатошевиЛа. Свега има. до сад у фонду 25.500 Ф. Прилагачима изјављује се овим најтоихија захвала! — (Прилог „Фонду ов. Саве".) Жабаљска дрквена општина вотирала је „фонду св. Саве" нрилог од 50 фор. — (Српска добротворка.) Софија СуботиИка рођ. МандровиИева , која је умрла јесенас у Панчеву, оставила је вшне завештаја на просветне и хуманитарне цели. Покојнида била је родом из Нове Градишке, па је, између осталих завештаја за родбину, оставила: 3000 фор. српској школи у Новој Градишци; 2000 фор. српској црквеној општини у Пожеги; 500 фор. сриској црквеној онштини у Панчеву; и 200 фор. панчевачкој сиротињи. А остало имање своје у вредности од 10.000 фор. завештала је српској црквеној општини у Новој Градишци. Нека јој је слава и вечан спомен! — (Цариградока патријаршија против старооловенске литургије.) Негда су грчки цареви и васељеиски патријарси, у Македонији потпомагали п нодјаривали словенску цивилизацију и сгварали словенску службу божју. А шта видимо данас? — Данас је васељенска патријаршија цариградска заклети душмаиин словенске литургије не само у Македонији већ и у Старој Србији; она је њен највећи гоннгељ — жешћи него што су бпли немачки првосвештеници, који су свето дело Ћирила и Методија у велико-моравској држави огњем и мачем искорењивали. Да, цариградска је патријаршија веЛи душманин старословенске литургије и од самог римског тхаие. Баш у тренутку, кад римски патријарх католичким Словенима свечано утврђује право на

словенску литургију; у часу, кад Словенн католици у Хрватској, Далмацији и Црној Гори свога црквеног поглавицу нрослављају и до неба узносе за тако драгоцен дар, — у том истом тренутку св. Синод васељенске патријаршије у Цариграду обори васељенског патријарха са његова престола само за то. што је био обећао, да ће митронолији пећској и скопљанској повратити право на словенску литургију и на ноглаваре српске народности. Чланови св. Синода цариградског ставили су се у службу политичке пропаганде за грчку народност. И онда се та господа још чуде, што се Срби Македоније и Старе Србије одмећу у бугарску шизму; а неће да увнде, да га самн они, игноравањем најприродннјих његових нрава, у ту шизму гоне. Они воле и шизму у нј авославној цркви него словенску литургију. Да преосвештена господа у цариградском синоду не мисле и не осећају тако, зар неби они не само у Старој Србији већ и у Македонији поставили владике српске народности, и зар у том случају тамошњи срнски народ не би листом оставио бугарску шизму и повратио се у крило њене цркве? — Свакн добар хрпшћанин мора цариградској свештеној го споди нриметити, да се тако не пасе стадо Христово; тако се не служи цркви. већ политичком мамону. Шта још неће бити! Ево какву живу истину саопштава београдски „Мир". Ч И Т 7 Љ А. — (| Кирил Жежељ) протоиресвитер и консисторијални приседник у Задру, у далматинској епархији, преминуо је после дуге и тешке болести 18. (80.) јануара ове год. у 75-ој 'години живота свога. Покојник беше родом из Буковице. Биојенајпре парох у Задру, а по тож члан консисторије. Усавршио се сам својим трудом и читањем. Био је ревностаи и тачан у својим дужностима, а за православље и Српство свагда се најтонлије заузимао. Вечна му усиомена! — (| Љубсмир Ненадови&.) У Ваљеву, у Србији, премпиуо је, 21. јануара о. г., наш ветеран књижевник Љуба Ненадовић, син проте Матије Ненадовића, члан академије наука, после нолвековног рада на књизи српској, после најлепшег певања п несниковања, после толиких најдубљих откуцаја најродољубивијег му срца срнског, после дела, којима је задужио љубав, благодарност и сећање сваког Србина. Слава му!