Српски сион

Б р. 8.

у брзо ирећи и увенути, као мирисни, ал' краткотрајни цветак. Ево, господо моја, ево, то је поука стварности живота. Где су оне слатке илузије из наших младих година? Где је онај чисти, њежни, незаинтересовани осећај? Па још кад су супрузи две сличне душе. онда је добро, и Божји благослов влада међу њима; али кад тако није, него, кад им сваки дан однесе ио нешто од њихових илузија, а донесе све нова и нова разочарања, где ће онда наћи они устрајности за своју љубав? Да ли да се, ради тога, обрате свету? Не, господо моја; са вером ће они схватити часност своје везе, и да им се ,отвара нова каријера; да им сад почиње нов живот међусобног жртвовања и самозатајивања, коме ће бити Бог .једини сведок. Шта би им користпло обраћати се светт, кад свет не схваћа и кад игнорује то њпхово жртвовање? Ал за њихово жртвовање зна Бог, и то им је доста; клекнуће нн праг од олтара, пролиће сузе што их гтше, и биће по ново оснажени. Ох, господо, колико ја сажаљевам оне, што хоће да нрогоне релиђију из иородице, из домовине, из људског срца. Јадници, зар не знају да са релиђијом тклањају и жртвовање од човека? Како нам се- жалосни дневи спремају; колико чемера, колико болова! Каквих ће бити призора, каквих трагрдија, кад већ сад ове страхоте читамо по дневним кроникама и листовима. Али све то још ннје ништа! Господо, фамилију не сачињавају само мтж и жена, већ су ту пре свега дечица, та радост и тај понос родитељски, али уједно и тај објекат највећег старања и бриге њихове. Кад угледа света једно детенце, одмах ћеш видети како се је на чело очино и материно навукао облак одговорности и брижности. Јер, дете није само тело, већ пре свега оно има и душу. Дакле, нијз доста само бдити над развитком 'и напретком његовог тела, но ваља старати се и о његовој души; треба улити у његову душу чистоћу, сјај, верт, поштовање према Богу, према ближњима и ирема себи самом. А кад отровни дах страсти хоће да окужи ту њежну дуншцт, треба ју отети и шн-т хст-

нути на чисти, Божји зрак; ако се она при том онире, не ваља псовати и ироклињати, већ упливисати на њу с усдисајем, са срцем, са молитвама, што се уздижу до Бога, Господо моја, држите ^ли ви да се може та деликатна мисцја извршити Сез релиђије? Питам вас: Ако ви не верујете у Бога, ако не вертјете у неумрлост душе, ако држите да је дете само материја, скоро — ништица; шта се онда толико бринете о душевном узгоју ваше дечице? Не. не, ви не можете бити родитељи душе ваше деце; ваша дечица одгојена без релиђије биће ваши тирани у нежним вашим старим годинама. безочни неиријатељи у младости, а доцније: ваш јад, ваше мтчење и можда ваша ~ поруга; Тако ћете ви покајати ваш престун, што напустисте Бога, што хтедосте створити иородицу без релиђије. И нећете ју никада основати; или, ако оснујете породицу. она ће бити, као што мало час рекосмо, те ће служити.као рђави пример, да покаже шта се све може доживети, и стајаће као комади од разбијене лађе, које мећу бродари на обалу, да назначе места, где. се често догађају бродоломства. Ви ге стално тужите на вашу децу. Ви велите, како ваша дечица немају доброг понашања, немају субординације. Али на кога се ви то тужите? Кад се је у старој Шпарти родило дете, метнули би га на колена очева. Ако га је отац погледао, детету је одређено било да живи; ако неје, дете мораде умрети. 0 родитељи, ваша деца пронадају, јер ви сте их целивали у чело, ал нисте завирнли т њихову врлину у дно њихове душе; ваша деца пропадају, јер ви сте чувари само њпховог материјалног добра, али нисте чувари начела, истине и крепости. Кажете, како се ваша деца рђаво понашају. Па ко је чувар доброг понашања и владања, ако не рели^ија? Газумем узгој и васпитање, када су задахнути релиђијом, али кад им је одузета та божанска моћ. шта они онда могу? Могу продуковати колебиво тело и дух без осећаја; могу нродуковати само лицемере и дволичњаке. Велнте, да ваша дечица не иознају суоординацију. А за што? Јер нема.ју ни пред ким поштовања. А уа што немају^ Јер не зна-ју