Српски сион
С тр . 142.
1>р. 9.
2. неирикосновенн фонд. Од капитала овога, фонда, издано је: но 4 % хрв. земљорасте •
ретнице
16.006
Ф-
—
н.
4 % угарска рента у
злату
275.058
Ф-
08
н.
4 % угарска рента у
крунама
208.772
Ф-
бО
н.
4' А ј /^ уг . обвезнице
регал. нрава, точења .
86.890
Ф-
—
н.
5 % уједин. држав. дуг
у наииру ....
8б.680
Ф-
—
н.
5% уједин. држав. дуг
У сребру ....
7.7 7 б
Ф-
—
н.
Своту од 81 ф. 07 н одбијамо из нашег рачуна за то, јер ту своту није у државни зајам издала ниједна управа фондова, него је та свота покло/1 клирикалном фонду од манастира, а ови су је добили од државе, као накнаду за сребрне и златне утвмрп, о којима је реч на 62 стр. Рајићеве књиге, а о чему смо ми већ спомен учинили. По 3% није ниједна унрава фондова од г. 1868., на. ни данашња, улагала капитале фондовске у добровол.ни државни зајам или државне напире. То треба заиамтити, јер је „Застава" са нагласком тврдила да фондови добијају од државе шта више п 3 % камата. Да се. пак, може израчунати колико уложени капитали у државне папире, носе годиш ње прихода, треба најпре знати ово: 1.) да се на камату државних папира и обвезница до б "/,, камате, не илаћа никака иореза, нити општински намет; а на камату од 5 °/ (Ј само иорез са 8 /к|'7 ( , (осим камате клирикалног фонда). 2.) треба знати, — да су сви иапири п обвезниде државне куи.кене и ишлаћене пспод рап, а то значи : да фондови добпјају камате по стотини на 10 ф. (а и више но негде) већу главницу, него што су .је фактичси уложили. те ио томе, да камата на фактично пздапн каттал, не изнаша 4"/„ него 4 не 4-^/ јј него б'7„, не б% него б 1 на односне напире државне. 3) треба знати још и то, да камата од угарске ренте у злату не износи 4"/„ него, кад се у обзир узме ажи.ја члата, изнаша та камата 5°/ 0 У обичној вредности. То је ето истина о каматама. фондпвскпх каинтала, уложених у дрлсавне иаипре; а шга
је тврдња „Заставина"* и свију оних, који из „Заставе" црие своје знање и познавање стања у питању том, — после овога само се каже. А сад, да видимо колика је у истини камата хинотекарних зајмова ? Да се то знати може, треба најире знати, да фондови на 6% камату (осим клирикалног и осталих, строго просветним цељима намењених фондова и фундација), од хипотекарних зајмова, нлаћају државног нореза 10 ' / 1П 1 7 0 , а на овај иорез и карловачки онштинскн, односно градски намет. А по шож, нешо камита донаша фондовима од хгтотекарних зајмова не 6'°/„ него Ето у такој проиорцији % камата стоје данас капитали фондовски, издани у државне панире, према онима у хипотекарним зајмовима. А у какој би иропорцији стајали, да нису уложени у државне папире. него у новчане заводе сувишно је и говорити. Но од већег је интереса још питање: у каквој пропорцијн ће стајати % камате капитала, уложених у државне папире, према % каматама хипотекарних зајмова онда, кад се камата ових спусти са С % на 5 % , евентуално на 4%, као што ће се морати учпнити. Да се тако учинити мора и да ће се тако учинити, уверава нас о томе конкуренција у новчаном свету; уверавају нас о томе и изгледи, да ће се законита камата са 8%' снизити на 5%; а да се и жели тако учинити, доказ је предлог саборског одбора петнајесторице, спремљен за сабор од г. 1892, иод насловом: „ноступак при пздавању зајмова". И кад тако ствар стоји, као што је ми овде верно п истинито претстависмо, онда нитамо: да, ли би г. г. око „Заставе", кад ово све сад знаду. и опет остала при томе, да не треба капптале фондовске п фундационе улагати у државне папире? да ли ће и од сада трубити: да је тако улагање фондовских и фупдацпјоних капитала на штету народа, однпсно фондчва? . Хоће. А ево зашто: 1.) Ј ер су онп ..из начела" нротив државних паппра. Не за то, јер пх ј« 1мм начелима, научила финанцијска нау|;а п трговачко нскуство; не за то, што би н. п]). уверенп били, да су државни папирп несипрнп п некориснн. Не, него за то, јер * Д 1 „ цмс п!.1 фом i мс||:[ м д1м )м iii) чстир фо |111 ит ,1 н.ч сто. Има штд више и ко трн на ето."