Српски сион

Стр. 143.

"* 1 мигле да. ће прод својом публиком изгледати већи Срби и већи родољуби, ако буду нротив државних папира. 2.) Не бм они куповали државне панире под 4 Ч 2 , 5 п 5 1 / а % камату нн за то. јер они т мисле, каматњак па зајам из народноцрквених фондова смањивати, него подизати, н. кр.: на „уобнчаЈенц камату од осам на сто". А да онн тако мисле, увернће се евако кад прочита у 18(». бр. „Ваставе" од пр. г. на другој страни, нрви сгупац, 10 ред, ове речи : г Да је у окру.лом броју издато народу зајма 'два н но милијуна, гато лежи у државним паннрнма. са уобичајеном каматом од осам ни <-лио, умножили би се народни фондови за годнну дана са двеста хиљада фор.(нната)." Но. доћи ћемо још на то. II тако доказавши да нпједна досадања унрава фондова, улагањем фондовских капитала у државне зајмове п паипре, ннје штетилаинтересе фондова и фундација народно-црквених, нити онштп народно-црквени нам пнтерес, те да то не чинп ни данашњи саборски сабор, ево нас сада, да докажемо, да се државним зајмовима ие чинн нпкака нити неправда, нитн иггота народу, односно заму народноме; а уједно да докажемо: ко би грдне штете нанети могао н фондовима, и онштем нам интересу народно-црквеноме н зајму народноме. Тврдња „Засгавина . да данашња уирава народно-црквеннх фондова и фундацнја днректно штетп народ. и да снречава народу добијање зајмова из народно црквених финдова и фундацпја, оснпва се једино на тој чињенпцн. да је народу из тнх фондова и фундација* издано зајма само 2,237.305 ф. 19 н., дочпм је у државне иапире уложено (а не „претворено") 2,623 100 ф. 81 н. У тој чињеници, н у чнњенпцн да, .је народу од 7,0.~)7.609 ф. 08 н. издано зајма само 2,237.305 ф. 19 н., „Застава' је нашла себп мандат ..народни", нашла је разлога. и права, да на данашњу управу фондова, односно на данашњи саборскп одбор, (јер тај Сметај, проспе и онаку погрду, каква се у неуком свету може схватити у речима: „II кад се узме, да је од преко седам милијуна на зајму код народа само нешто преко два мили* Од епд ћемо, ради краткоће, еномињати еамо Фондове.

Јуна, онда иам је чисшо и јасио, куд сс дева Немањино благо." Та чињеница, коју није створио данашњн саборски одбор, а коју није могао ни отклонити. дала је маха „Застави", да се рахат разбаци са шареним колачићима „како се наш народ материјално помаже" нз фондова; како је ..од увек народ имао нраво, да се у материјалнпм невољама позива на своје фондове н оданде зајма иотражн"; како је „народ, дотеран до зида матерцјалним ненриликама и новчаном кризом, морао да нрибегне кајишарима. н зеленашима, који су му, видећи га. ј у очајању. одерали, ако не свих девет, а оно ј бар трп коже. Што не оде кајишарима у руке, слено је уришало на новчане заводе, те разнело новац као алву." Па тек у патосу своје јадиковке да заванп нз најчистијег [»одољубља: „Шта је ту срнских нородица. материјално пропало, а шта се заплело и за, млого годпна у натраг бацило, о том тек н еће водити бриге један — саборски одбор!" Да „Застава" докаже, да јој све ове речи, намењене на, адресу данашњег саборског одбора, ннсу фразе и насртај на саборски одбор, морала, би доказати најире: да је саборскп одбор могао капитале фондовске нздати народу у зајам у већој своти, него пгго их је издао, а да, то учинио није једино за то, што није хтео помоћи народу своме. То „Застава" до казатн не може; то доказати не може нико, јер нико не може доказати, да је иепстина истина. Алп. ..Застави" није нп стало до доказивања онога што каже: њој је стало до тога, да каже. А увек је било и биће људп, који и у проста казивања, верују. Па кад „Застава." ни.је доказала свога ка,зивања истинигост. ево нас, да му докажемо неиетинитост. Хипотекарннх зајмова било је концем: г. 1889 . . ' 2,338.426 ф. 96 н. г 1890 . . . 2,311.533 ф. 11 н. г 1891 . . . 2,162.378 ф. 34 н. г. 1892 . . . 2,200 445 ф. 07 н. г. 1893 . . . 2,237.305 ф. 19 н. Ови бројевн доказују, да је свота хипотекарнпх зајмова надала и расла. Зашто? За то зар, јер је тако хтео саборски одбор ? Не, него што <-у т ко хтели дужници фондовски,