Српски сион

С тр . 144.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 9.

отказујући однор.но исилаћујући својс дугове фондовима, те што су тако хтелп зајмотражиоци, не подижући више зајма, него што га нодигоше. А да је саборски одбор са своје стране чинио, што је учннити логао, да се канпталн фондовски што више издаду у приватне хинотекарне зајмове, доказује п ово, што ћемо навести. У „извештају саборског одбора, о раду његовом у г. 1890, 1891 и 1892, поднешених српском иравославном народно-дрквеном сабору", 1892 г. на стр. 8. стоји штампано: ,,Саборски одбор-.је поглавито настојавао, да се расположива готовина срп. нар. цркв. фондова на приплод издаје, и дозвољавао је тога ради у ирвом редц хипотекарне зајмове уз пупиларно обезбеђење њихово Но то деловање његово, са разних узрока, које ће се ниже навести, није имало жељеног успеха, Наиме она повратна ^труја хштотекарних зајмова, којом су позајмљене главнице срп. нар. цркв. фондова, у годинама 1878 — 1885 нагло натраг утицале у благајну фондова, и која је за време од г. 1886 до г. 1889 нешто понустила била, отела је тим већи мах у сљедећим годинама, и нагнала је у благајницу фондова сваке године толику готовину, која се поред упоредо с тим идуће слабе шражње зајмова из фондова никако није могла опет сва у хипотекарне зајмове сместити. Ради илустровања стања исплате и повратка зајмова за прошле 2 '/ 2 г. нава,1)а саборски одбор ово: Од г. 1890 —1892 дозвољено је хинотекарних зајмова 402.800 ф. а издано је фактично 385.845 ф. 32 н. За то пак време враћено је хипотекарних зајмова 562.763 ф. 49 н., дакле, више враћено него издано: 226.918 ф 17 н. Из овога се види, да стање фондова у хипотекарним обвезницама бива све мање, а стање у државним иапирима и другим ефектима и улозима код новчаних завода све веће." Нама је, осим тога, познато, из књига фондовских, и то, да је у року од конца јуна 1892 до конца г. 1893 повраћеНо хипотекарних зајмова још 351.016 ф. 73 н. А знамо и то, да је за време од јула 1892. до копца 1894. издано свега хипотекарних зајмова 643.161 ф. 51 н.

Разлози враћању хипотекарских зајмова фондовских, уједно су разлози и узроци и нетражњи тих зајмова, Оаборски је одбор, у номенутом своме извештају, те узроке видио у: 1. високом каматњаку од 7 % : 2 ) у недавању зајмова на амортизацију. Слабој тражњи пак зајмова видио .је узрок и „у спорој процедури прп давању зајмова 11 . Те је узроке требало отклонити, па да се враћање зајмова обустави, а тражња нових зајмова умножи. Саборски одбор је у том погледу учинио колико се учинити могло. Ево томе доказа, „Да би се томе неповољном стању доскочило, предузео је овај саборски одбор следеће мере. Ради упроштења и ускорења поступка, при даваљу зајмова замолио је (саборски одбор) иретставком својом од 12. ('24.) Атрила 1891. С. 0 329/231 ех 1891. високо кр. уг. министарство за дозволу, да може из такозваних већих нар. цркв. фондова зајмове и без нретходног одобрења његова издавати; а да би зауставио струју повратка зајмова и уједно иробудио већу тражњу зајмова из срп. нар. цркв. фондова, обалио је каматњак за те зај- . мове од 7 % на 6%' и то са 1. јулом 1891 г. / Прва мера на жалост није имала успеха — као што по нашем мишл.ењу неће скоро ни имати —, јер високо кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе, горе наведену молбу овог саборског одбора није уважило, а што се тиче друге, сувише је кратко време од како је каматњак спуштен, а да би се већ сада замашај тога расположења установити могао, свакако је отплаћивање капитала нар. цркв. фондова тиме у неколико заустављено." 0?им тога, „покушао је овај саборски одбор у сврху, да би новац уложени код новчаних завода оданде извукао и сигурније п плодоносније сместио, да купи једно веће лежеће добро. али му то ни.је испало за руком." Из свега овога се јасно види, да је саборски одбор нагтојавао 1.) да. одржи и умножн хипотекарне зајмове; 2.) да капитале фондова што плодоносније смести. Донокле му је пошло за руком, а донекле није. У погледу првог заслуга је његова; у погледу другог није његова кривица, Покушај у ногледу давања зајмова на аморДаље у додатку.