Српски сион

Б р . 9

, ОРИСКИ СИОН "

С тр . 135.

придржава? Ко ће научити жену да љуби своје детенце не еамо као плод своје утробе, као теж), већ такчфер као душу ? Како "ће моћи она жена, која неиа ])рлиђије. бити добром супругом ? Расмотрите матер без релиђије. Она љуби детенце, ал не као своје чедо, већ као замет своје утробс и тела, ал не своје душе. Она јадница није схватила свој нозив, како ће дати своме чеду васпитање н утемел.ити му живот духовни. Она ннје умела научнти своје детенце, да склопи ручице и дигне очице к небу; а то је најкраснија слика невине детиње душице. Она је дојнла своје дете, нахранила га кашње разним ђаконијама, едела га у свилу и кадиву; ал му не знадијаше дати духовне хране, којом га треба увек питати и кад илаче и кад се осмева. Ах, колико бп суза на тај начпн уштедила себи мати у будућности; ах, колико поруге, колико очаја!! Колико пута неће знати, где да одмори и утеши своје јадно срце! Ох, матере, нсторпја света иуна је ваших дела! Разумем добро зашто се ненријатељи релнђнје уиињу, да вас отргну од вере, јер докле се из ваших слатких уста улнва у душу детињу верска ноука. дот.те су сви њихови напори — ништави п немоћни. Али оно, пгго не могу никако да, разумем, то је: да се и ваши мужеви труде, да вас отргну из наручја релиђије. Ох, човече! реци ми, кад твоја безбожност одврати душу твоје жене од Бога и кад она не буде више имала наде и вере у Бога, хоће ли она онда бити љубазнија, хоће ли бити више склона на жртвовање, хоће лн бити марљивија и кућевнија п више нривржена својој дечицн? Реци ми, реци : хоће ли твоја деца бити боље васпитана, кад им мати не буде више имала вере у сво.ј божански нозив?! Онога дана, кад безбожност угнездиш у срцу своје жене, сиремићеш обешчашћење н рушевину својој иородици. И ти, што потресаш стубове Божјег храма. ирви ћеш бити смрвљен нод његовом рушевином ! Сам Бог је улио у срце женско стид и релиђију; али, кад се стид и релиђија из њега изгони, онда је жена лишена тих Божјих дарова, и одстуиила је сама од — своје природе. А тада, господо моја, шта ће бити и доћи? Ј»нће то, да ће мужеви, обузети од досаде и

жалостп брачног живота, тражити задовољства на другој страни, мислећи да, имају на то нраво; тада ће онн ићи да закоиају и забораве досадање супрушке дужности, у провађању и разном разонођењу; и свуда ћеш их сретати сретне и задовољне, само не тамо, где би требало, — у кућн својој. И тако ће са својим вечитим одсуством ироизвести хладноћу, равнодушност. па ,и обешчашћење својих жена. А по кућама ћеш сретати жене без љубави према евојој кућп и иородици; жене, које не ће знатп за ред, преглед и економију кућевну; жене, које не ће чинпти ништа оно, што мужу омиљава своју кућу п нородицу. Сретаћеш матере, које ће држати да су сву своју дужност извршиле, кад. даду деци јела и одела, а не ће се старатп за њпхову душу, већ их напуштати властитој самовољи, друштву злочестих п опаком васиитању извесних васпитача и учитеља. И као природна иоследица тога гадног жизота родител.ског, био би овај жалосни призор: видели би децу, која не би никога иоштовала, ником се покоравала и никога л.убила; а кућу би роднтељску сматрала, као досадну тавницу, пз које ваља шго ире утећи и измаћи. А шта, гоенодо моја, из тога свега еледи? Из тога следи то, да нема више правог духа у породици, нема у њој — Бога. А кад нема, идеала у центруму, ондм ће но мало везе породичне да иопуштају, и неће још за дуго, а оне ће иопуцатп; и тад ће се човек сасвим иовућн у своје срце и унутарњост, као у каку пусту осамину и ностаће нрави егојиста. А одатле ће опет пронзаћи то, да, ће очеви, матере и деца, изишав из круга, својих дужности. бацпти се у вртлог разних жалосних изгреда, који ће битп права пропаст за све : за дом п домовину. II видећемо човека, где са сво.јим лажним пријатељима но крчмама и сличннм местима нусто баца и харчн евоју недељну заслугу, а не мисли на јадну своју дечицу, која на дому цвиле 1'.тадна и жедна, гола и боса. Ца, тог оца, кад се иза таке теревенке оиет поврати у круг евоје породице, дочекаће ту, место пољупца, загрљаја, разни нрекори и пребацпвања, те у такој породици не ћемо видети само хладноћу и равнодушност сунрушку, већ њихову трајну мржњу и освету, а често и страшне — крваве породичне иризоре.